Миодраг Лукић
Бог и рокенрол, дјело монаха Арсенија Јовановића

Дуго сам трагао за књигом „Бог и рокенрол“ и да будем искрен очекивао више, али након читања сам схватио да је написана онако како је требало и могло да буде написана, па је свима онима којима Вавилонска блудница још није ум запосјела, топло препоручујем.

Аутор се не бави темељно везом између рокенрола и наркоманије него нам једноставно преноси своја сјећања као свједок времена у којем су читаве генерације младих људи завршиле у паклу дроге.

Он искрено са огромним емоционалним набојем говори о свом пријатељу Душану Герзићу Гери и показује разумијевање за посртање овог талентованог умјетника као и за посртање читаве своје генерације, односно за сопствено посртање. На жалост у тражењу оправдања, губи вријеме и простор који се могао посветити начину на који је рокенрол увео дрогу у наше друштво.

Иако сам ово запазио као пропуст, није на мени да судим монаху, човјеку који се искрено покајао и хвала Богу извукао из пакла дроге, али зато морам да критикујем српске медије и српске издаваче који не посвећују простор литератури која се бавим овом темом.

Никад се нико у српском народу није озбиљно бавио везом између музике и наркоманије, изузев, чини ми се Владимира Димитријевића, али ни он никад није добио простор у медијима који заслужује. Умјесто да његова дјела која се баве овим буду обавезна литература у свим српским школама, њих је једва могуће пронаћи у књижарама. На крају, ако ми Срби немамо довољно познавалаца зла рођеног у браку између музике и дроге, има довољно руских, али и западноевропских и америчких мислилица који одавно на њега указују, које би требало превести и објавити на српском језику. Умјесто што се преводи све од Елифаса Левија, Елистера Кроулија, па преко Хелене Блавацке, Алисе Ен Бејли, Рудолфа Штајнера и на крају до мноштва индијских гуруа.

Што се тиче српских издавача, неупућени људи ће се зачудити да је далеко више сатанистичких него хришћанских дијела објављено у српском издаваштву. На жалост ми смо народ који нема имуни систем па нашу читајућу омладицу одавно засипају езотеријом, сатанизмом, Њу ејџом, теозофијом, антропозофијом итд.

Све ово је разлог више да топло препоручим књигу „Бог и рокенрол“ која ће због саме ауторове искрености лако наћи пут до читаочеве душе, а може лако да буде путоказ свима онима који путоказ још пронашли нису.