18.
Некатегоризовано

Радомир Батуран
СЛОВО О БЕСЛОВЕСНОЈ, ТЗВ. “САРАЈЕВСКОЈ (ИЛИ ЗАГРЕБАЧКОЈ) ДЕКЛАРАЦИЈИ О ЈЕЗИКУ”

’Декларације доносе, усвајају и објављују стручни тимови, преко особа или тела за то овлашћених’, пише слично у свим речницима страних речи у српском, енглеском и руском језику у које сам има увид.

Ако је језик печат народа, а компетентни лингвисти, философи и филолози кажу да јесте; ако је писмо кôд народа, а најпозванији, делима потврђени графолози, лингвисти, психлингвисти и социоози културе кажу да јесте – онда се сваки образован човек, близак струци језика и писма, мора запитати ко је позван да доноси деклерацију о печату и кôду народа српског.

Јесу ли позвани да о тако сложеном лигвинстичком питању пишу декларације самопозвани глумци, партијски књижевници, идеолошки политиколози, сервилни новинари и весели одборници Милогорци у државним скупштинама? Свакако да нису. Јесу ли потписници ове скудоумне декларације само надничари Сорошове и других глобалистичких фондација? Досадашња њихова ангажованост и скоковито напредовање у каријери многих од њих  казују нам да јесу. Јесу ли самопозвани да пишу ову подваљивачку декларацију о српском језику нарко-зависници који ће убити и оца и мајку само да обезбеде потребан новац за куповину дроге од које су постали зависни њихови организми? Дошаптавају нам чланови њихових породица да јесу, а медији гласно говоре. Забрани нас, Боже, од њихових  неурачунљивих декларација.

Јесу ли позвани постмодернистички лингвисти и писци из других нација да пишу декларацију о српском језику и писму? Јесу ако их позову српски лингвисти и књижевници рачунајући на њихово делима доказано интелектуално поштење.. Ево, и ја јавно прозивам лингвисту, академика Ивана Клајна да се замисли над својом руком којом сакати српски јези деценијама. Јавно га позивам да преиспита своје интелектуално поштење када је себи дозволио да се, као Јеврејин, сврста у шарену братију глумаца, идеолога и одборника да са њима укида и име српском језику којим говоре сви Словени на Балкану, а преименују га у некакве тек настале политичке језике Хрвата, Монтенегријана и Бошњака. Први од лингвиста из САНУ поодавно је почео и да поништава кôд српског народа.

Да је академику Клајну у добром стању интелектуално поштење, он би скренуо пажњу бесловесној братији трабаната да се тај ”заједнички језик” зове Српски јези па следствено лингвинстичкој науци и интелектуалном поштењу научника лингвиста и деклерација се тако мора звати. Српски народ не може самопореченим комшијама ништа забранити, али себи може наредити све па и овај етички минимум: да свој језик назива родним именом ма где да се он говори: у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, у Словенији, Мађарској, Румунији, Бугарској, Македонији, Турској, у Немачкој и другим земљама Европе, у Канади и другим земљама Северне Америке, као и у Аустралији и на Новом Зеланду. Никада, ама баш никада не смемо пристати да свој језик другачије зовемо у ма којој другој држави која улази у говорно подручје српског језика или се у етничким заједницама те ддржаве српски говори.

У темељима српског језика и писма су средњовековни Душанов статут Српског Царства и Законоправило Светог Саве, статут Српске, Румунске и Руске Православне Цркве. Мало је народа у средњем веку писало статут своје државе и цркве на свом језику и писму. Зато је насаломив и неизбрисив печат и код српског народа.

 

Коментари

Петар Милатовић Острошки, 18. 04. 2017

Српски језик је један и недељив. Политички језици, створени на матрици антисрпства од постојећег српског језика, представљају незабележен културоцид у историји светске културе.

Оставите одговор

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2017