Апел за одбрану Косова и Метохије, који је потписало 178 представника научног, јавног и културног живота у Србији, од којих је 100 доктора наука и 62 професора универзитета, а покренуо га је Политички савет Демократске странке Србије (ДСС), представљен је данас у Београду.
Председник Политичког савета ДСС Милош Ковић рекао је да је апел, чији потписници углавном нису везани ни за једну партију, настао као одговор дела јавности на двосмислене и узнемирујуће поруке које последњих месеци стижу из највиших кругова власти кад је реч о Косову и додао:
„Сваки становник Србије има не само право већ и дужност да учествује у јавном животу Србије. Но, бојим се да кампања која је већ покренута, у неким медијима против овог апела, срачуната на застрашивање наших грађана да активно са својим ставом и предлозима не учествују дебати у вези Космета”.
Ковић је подсетио да су представници власти у Србији јавно рекли да Србија има обавезу да потпише правно обавезујући споразум о нормализацији односа са Косовом и да се спрема да да шиптарским окупаторима у Приштини столицу у УН под одређеним условима, али се не зна који су то услови.
„Наше власти су послале јавно поруку да су пристале на столицу Косова у УН”, констатовао је Ковић.
Како је истакао, велики публицитет у јавности у Србији даје се изјавама представника власти да се „треба одрећи митова, а мисли се и на косовски завет“, као и да немамо деце за нове ратове, чиме се ствара одступница за процес признавања Косова.
„Ако се одрекнемо Косовског завета, нећемо ући у царствo разума и у сферу математичко прецизних доношења политичких одлука. Нација која се одрекне својих оснивачких митова, она је осуђена на нестајање; она ће добити уместо свог органског мита, туђи, увезени мит, као што је на пример холивудски”, закључио је Ковић.
Он је поручио да је зато кључна порука Апела да се то спречи и да решење косовског питања буде резултат разговора Срба и Албанаца, којим ће бити задовољна или „не до краја незадовољна и једна и друга страна“.
Универзитетски професор Мило Ломпар нагласио је да Апел нема искључујући, него укључујући карактер, како би се подстакли и други представници друштва да о њему размишљају и прикључе се кретању за које сматрају да је морално оправдано и политички целисходно.
„Када је у питању решавање проблема Косова и Метохије, универзитетска заједница није добила од стране српских власти званичан захтев да се о овоме изјасни већ се о тој ствари људи из ове заједнице изјашњавају у јавности појединачно. На нивоу институција универзитета или факултета, као што су Научно-наставно веће или састанак катедре о овоме није било речи”.
Према речима универзитетског професора Часлава Копривице, Апелом се Косово не може вратити у уставно-правни поредак Србије, него је његова функција да се спречи оно што је вероватно намера власти у Београду, која „жели да се једном за свагда скине са дневног реда питање судбине Косова“.
То би значило да се заувек одрекнемо једног озбиљног адута који имамо у руци, а то је да је Косово међународно-правно део Србије, указао је Копривица, додајући да се зато и фингира дијалог у Бриселу, „на штету Србије и српског народа“.
Коментари