SREBRENICA HISTORICAL    PROJECT
Новогодишња порука

 
_____________________________________
 
 
        Свим пратиоцима нашег рада на разоткривању стварне природе и позадине догађаја у Сребреници у јулу 1995. године, и свим људима добре воље који држе до истине и поштеног приказивања историјских чињеница, желимо срећну и просперитетну Нову 2018. годину!
 
Ово је - тешко је поверовати - десета година од оснивања наше невладине организације Stichting Srebrenica Historical Project у Хагу, Холандија, 2008. године. Место и време оснивања имају дубоку унутрашњу логику и симболику. Језгро тима наше будуће НВО у то време већ је неколико година радило у разним предметима пред Хашким трибуналом. Неки од тих предмета односили су се непосредно на Сребреницу, други нису. Али и они који нису пружали су нам драгоцен инсајдерски увид у начине и механизме рада Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКТБЈ). Непосредан увид и учешће у разним предметима, не само у вези са Сребреницом, отворило нам је очи. То нам је омогућило да из прве руке или, како би се у Америци рекло,  from  a ringside seat, посматрамо делатност политички диригованог "правосуђа." Илузије које смо евентуално на почетку могли имати о овом обећавајућем експерименту из међународног правосуђа, брзо су се распршиле. 
 
Мада се МКТБЈ бавио, поред Сребренице, и другим важним питањима везано за сукобе на територији бивше Југославије деведесетих година прошлога века, две ствари су изразито упадале у очи. Прва је, да је то суд који по начину како је настао и стручним стандардима које упражњава није упоредив ни са једним другим познатим правосудним органом, бар у новијој историји цивилизованих друштава. Друга је да се, без обзира на бављење и различитим стварима, Сребреница налази у самом врху задатака који су му постављени. МКТБЈ тај задатак решава у потпуности изван токова општеприхваћених норми доказног поступка, са унапред предодређеним решењима, а сврха судске представе је да послужи да их заогрне у привид легитимно донетих правних закључака.
 
Када смо из Сједињених Држава 2000. године стигли у Хаг да се укључимо у један од тамошњих предмета (случај је хтео да се односио на догађаје у Сребреници) практично ништа нисмо знали ни о Сребреници ни о Хашком трибуналу. Све што је касније постало тежиште рада Историјског пројекта Сребреница тада је за нас било terra incognita. Поред могућих недостатака, та околност је подразумевала и једну велику предност, а то је одсуство сваке предрасуде. Све што смо сазнали о Сребреници научили смо од самога Трибунала, који нам је, уједно, дао и највећи импулс (дејством чувеног закона о ненамераваним последицама) да се обема питањима, и Сребреницом и Трибуналом који је о њој пресуђивао, дубље позабавимо.
 
Та посвећеност овим двема темама стекла нам је широм света мноштво непоколебљивих пријатеља, али такође и један број огорчених противника. Међу пријатељима су се нашли сви који нису желели да им се пропагандна прашина баца у очи и одбијали су да конформистички ћуте, чак и под претњом сурових политички коректних санкција. Временом, у фронт наших противника сврставали су се сви којима је политички, материјални или лични интерес диктирао очување по сваку цену службеног сребреничког наратива, који се у целости састоји из две "голе тврдње" (како се изразио пок. проф. Едвард Херман): "геноцид" и "8,000 стрељаних мушкараца и дечака."
 
Нажалост, у нашим противницима ми нисмо пронашли адекватне партнере за објективно истраживање и дијалог о сребреничким догађајима. Сви њихови аргументи које смо до сада чули своде се на ad hominem нападе с једне стране, и побожно позивање на пресуде Хашког трибунала, с друге. Ох да, додајмо овоме још и коришћење богатог репертоара прљавих смицалица, наместо достојанственог учешћа у понуђеном академском дијалогу по овим изузетно важним питањима.
 
Управо једна од таквих смицалица била је узрок неупоредиво лепше и прегледније интернет презентације Историјског пројекта Сребреница која се сада пред вама налази. Уочи двадесетогодишњице обележавања Сребренице, наш претходни сајт, www.srebrenica-project.com, био је оборен. У комбинацији са другим врстама напада приземније природе, претпостављамо да су наши противници рачунали да ће нас тиме обесхрабрити и дефинитивно лишити могућности за даљи рад и оспоравање њихове политичке агенде. Међутим, као што се неретко дешава када се подлим понашањем код некога изазове морална срџба, сребренички лоби је постигао не оно што је желео него ефекат бумеранга. Уместо да одустанемо, ми смо одлучно наставили да истражујемо Сребреницу, ширимо међународни круг наших сарадника и објављујемо податке до којих смо дошли на неколико језика.
 
Ми смо реални и не очекујемо да у масовној свести преко ноћи поништимо све трагове бесомучног дводеценијског пропагандног баража у вези са Сребреницом. Као што се види по озбиљности наше јавне делатности, од објављених текстова и књига, до јавних трибина и интернет презентације, ми желимо да едукујемо сваког о резултатима нашег рада, али не циљамо на масовну публику. Површни утисци које намећу савремена средства пропаганде лако се упијају у масовну свест, али у одсуству непрекидног и механичког понављања подједнако лако нестају и бришу се. Наш циљ није да са сребреничким лобијем и његовим међународним спонзорима одмеравамо снаге на попришту контролисаних масовних медија и на корумпираној политичкој позорници. Циљ нам је нешто по њих много опасније, а то је систематско прикупљање свеобухватне евиденције о њиховој лажној конструкцији. Доказна грађа коју ми гомиламо доћи ће до изражаја и превагнуће истога тренутка када се, ускоро, однос снага у свету буде драстично променио. Лажни наратив о Сребреници и пресуде Хашког трибунала на којима почива ту промену глобалне парадигме неће надживети ни пет минута.
 
У међувремену, са стрпљењем, упорношћу и моралном посвећеношћу што су и до сада одликовали наш рад настављамо да мултидисциплинарно проучавамо Сребреницу и прикупљамо и објављујемо све доказе до којих будемо дошли. То је најгора могућа порука коју за ове новогодишње празнике можемо упутити нашим противницима.
 
Свима осталима, свих вероисповести и националних припадности, шаљемо најтоплије новогодишње поздраве и жеље за личну добробит и успех у раду. 
 
Посетите нашу нову интернет презентацију која се налази на
 
 
и користите је често за све потребне информације у вези са трагичним догађајима у Сребреници на које се односи.
 
 
Стефан Каргановић
 
Председник
 
Невладине организације "Историјски пројекат Сребреница"

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026