19.
Некатегоризовано

Велимир Ераковић
КУКАВИЦЕ и Фејсбук-витезови

Јуче је сахрањен Оливер Ивановић. Бијела голубица изнад његовог сандука је знак да људи који се боре за своју идеју, живе и умиру за њу, иду тамо гдје праведници почивају и њихова душа проналази вјечни мир.

Хвала Вам, господине Велимире Ераковићу, за овај високо етичи и умни текст који сте написали!
За Редакцију часописа ”Људи говоре”, Радомир Батуран

Сјећам се, док сам живио у Косовској Митровици и играо кошарку за локални клуб, каратисте Оливера Ивановића.

Један од првих људи са којим су нас упознали је био популарни Оља. Тако су га звали Митровчани, Звечанци, Приштевци, Пећанци, Призренци и сви Срби са Косова, који су се дивили шампиону Европе у каратеу, човјеку који је за свакога имао лијепу, питому и људску ријеч. Црногорац, како су га звали је у ствари био симбол српства, части, одважности и достојанства. Као прије њега много вјекова цар Лазар и Милош Обилић, и у садашњем времену сви јунаци Приштинског корпуса под командом генерала Лазаревића, сви живи и мртви борци са Кошара.

Сјећам се и својих другова из клуба Бата, Нена, Пиште, Белога, Соће и дивим се свима њима који су остали на својим огњиштима да чекају џелате и гиљотину и да им се супротставе. Било је доста полемике задњих дана у Србији и Црној Гори поводом изјава Митрополита Амфилохија и Александра Вучића. Ја се у то нјесам мијешао и не бих ни сад, али сам осјећао потребу да се макар на овај начин опростим од мог не виртуелног већ правог друга и пријатеља. Нијесам коментарисао, а чудио сам се шта све људи из Црне Горе пишу по фејсбуку. Како ја грешним устима да коментаришем изјаву Владике Амфилохија који је светим рукама скупљао остатке расчеречених Срба по Косову и Метохији? Владике који је мртву Српску дјецу спуштао у вјечне колијевке и сваки њихову хумку залио монашким сузама. Владику који својим дјелом свједочи да Срби и Црногорци немају пута него на Косово или са Косова. Владици који увијек говори да је темељ петровићевске Црне Горе и Србије Светог Саве свето и распето Косово и Метохија.

А како напасти прву политичку главу Србије, а ја само Србију признајем као матицу, и назвати га издајником, а прескочити све београдске и црногорске мондијалисте који су највећи антисрби? Београд је центар антисрпства. Црногорске усташе у београду потпомогнути Српским изродима Човићем, Јанковићем, Кандићком, Пешићком, Тадићем, Ђиласом и осталим који су договорили и потписали фус ноту признавши лажну државу Косово, раде све да унизе Србе и прогласе их кривима за злочине које нијесу починили и самим тим понизе државу Србију. Како њих прескочити, а напасти онога са којим сам заједно добијао батине када је хапшен Радован Караџић и који је са нама стварао Српску листу, највећу снагу Срба у Црној Гори. Како прескочити свепаметног, задриглог Душка Вујошевића, којем сам клицао деценијама, а који је братски зарио нож у леђа Србима, који му живот спашавају. За ситне интересе и неку сићу Босанског Кошаркашког Савеза изјавио је да су Срби криви за рат и сва злодјела на простору бивше СФРЈ. Часови љубави које је овај вуду свакодневно протежирао између мене и њега су завршени тог момента. Постављам га као примјер јер је из Црне Горе, а ми Црногорци или Срби из Црне Горе, како вам је милије, имамо све а најмање људскости. Показали смо велику храброст и одважност, али само на друштвеним мрежама.

По Фејсбуку и порталима цитирамо Милоша Обилића и Цара Лазара, избацамо главе вукова и 4 оцила, а сваку важни идентитетску битку смо изгубили. Изгубили смо државу, језик су нам из уста исчупали, дозволили смо да Црна Гора, најцрња, призна лажну државу Косово, и да нас НАТО окупира. Један једини излог нијесмо сломили. Први ја, па редом фејсбук јунаци. Каква је жртва пар мјесеци затвора и батине од Милових Легионара? Никаква. Каква је жртва пар судских процеса, одузимање телефона и присмотра? Никаква. Овакве идеје и светиње се бране животом и радостан се умире за њих. Само кукавице и национално неутемељени људи од најгоре феле и пожмирепа губе оно што се не смије изгубити. Управо је ту разлика између нас и тебе, добри мој Оља и ти црташ својом жртвом те границе. Оливер је потенцирао да је Црногорац и да због тога не жели да напушта Косово.

Црногорац који говори српским језиком и иде у Српску цркву, Црногорац који је рођен поред манастира Високи Дечани, у којима је кад је ослободио Косово и Метохију, краљ Никола кључеве од те светиње предао Српском Патријарху Гаврилу Дожићу. Србин Србину на Црногорском и Српском Косову и Метохији. Оливер Ивановић је примјер да борба нема краја и да се завршава тек кад престане овоземаљски живот. Примјер да човјек може трајати и у поразу, ако је кадар устати. Устати и гледати у очи крвницима, пркосећи им истином и правдом. Пркосећи им чекајући да на његов поглед у очи узврате мучким мецима у леђа јер га нијесу смјели ни погледати. Чекајући њихове хице, мртав би им се насмијао, Оливер Црногорац а Србин који је кренуо у царство небеско и који је својом мученичком смрћу још једном по ко зна који пут на страдалном, распетом, светом, божурима покривеном а Српском невином крвљу натопљеном, Косову и Метохији раздвоио јунаке од кукавица.

 Извор:in4s.net

Коментари

Оставите одговор

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2018