Драги читаоци, делите ли ви ово мишљење?

ДОСТА ЛАКРДИЈЕ (..Удружили се, сви се удружују, таштина храни, за судбину књиге нико не хаје, читаоци су нашли другу занимацију. Писах о томе, узаман. "караван пролази." Али у овој лакрдији зашто учествује личности као што су: Игњатовић, Јован Пејчић, Стојковић, Милан Р. Симић, Бојана Пантовић... Зашто су се прихватили жирирања они што се тим "послом" не баве, иза чијих имена нема ничега, нема дела које би их препоручило за ову врста стварања. Зашто Новости, а свакако знају шта се дешава не кажу: Доста лакрдије. - Мирослав Тодоровић )

Власта Младеновић

О "МЕШИ", ПОСЛЕ СВЕГА

(сагледавање)

С обзиром да је завршено такмичење за награду "Меша Селимовић", можемо сагледати добре и лоше стране те "трке", у организацији "Вечерњих Новостии", која је заокупљала пажњу, углавном писаца, као и упућене читалачке јавности, претходних фебруарских дана.

Пре свега, честитам победнику, Дејану Илићу.

Изнећу овде нека своја запажања, сасвим добронамерно, објективно, чињенично.

1. За разлику од других књижевних награда, ова је свакако реалнија, бар скреће пажњу на већи број књига и аутора, с обзиром да је у жирирању учествовало 59 књижевних критичара.
2. Без обзира на велику издавачку продукцију, боље рећи хиперпродукцију, поставља се питање: колико су књижевни критичари имали увид у књижевна остварења? Тврдим да су библиотекари упућенији од већине књижевних критичара (поготову што многи од њих, већ дуже време, нису активни), јер библиотекарима су доступне књиге, као и мишљења читалаца, које не можемо подцењивати, јер коме и чему онда књиге.
3. Ако се већ унапред знало како ће који критичар гласати, а то се показало, онда о објективности и части нема ни говора.
4. Ипак, овде су неки књижевни критичари одбранили свој, колико се може, интегритет, али мали број. Неки су изгубили на ауторитету, јер су их читаоци "прочитали".
5. И оно што је најбитније, ово такмичење за награду "Меша", показало је стање у коме се налази данашња књижевна критика и књижевност.

Александар Живковић

ДРАГИ МОЈ МЕШО
Драги мој Мешо, благо теби да си тамо, јер да си овамо, не би ти било добро. Награду која носи твоје име, а у част твог фантастичног стваралачког опуса, данас додељују песницима, сутра ће је можда дати некоме афористичару или карикатуристи... Зашто да не? Ти си се, драги Мешо, вероватно доказао у свим тим областима, само нас прости пук нико о томе није обавестио. Баш је згодно и песницима јер они могу добити и награде које су традиционално предвиђене за прозно стваралаштво,
Није то ни једина а ни највећа срамота према теби учињена. Као човек који искрено ценим и проучавам твоје књижевно дело, присуствовао сам на књижевним вечерима приређеним у твоју част, где сам о теми знао много више од говорника.
Из љубави према твом делу написао сам роман ОБРЕТЕНИЈЕ НОВАКОВО који је био номинован за ову награду. Издавач је доставио по примерак књиге критичарима који су учествовали у одлучивању... Победио је Гаталица, а мени се после пар месеци извињавао један критичар речима да није прочитао роман у време одлучивања... Ма, ја вам праштам а вероватно би вам опростио и Меша, ипак Гаталица је писао прозу, али овима што у његово име награђују поете, нисам сигуран да би опростио. Мада, кога брига шта би рекао Меша?
 

Мирослав Тодоровић

Уз извињење, непозван улазим у дискусију: Коментари текста "Стихови у знаку Мешиног имена" говоре колико је Награда М. С. импровизација - организација и не треба се чудити што је култура - књига деградирана. Ево примера: Ком. Јован Зивлак (Свака част, потписао) Многи , с којима сам разговарао, сматрају да је са оваквим нацином гласања награда ”Меша Селимовић” драматицно угрожена... Није само угрожена, него је постала предмет трговине. Зашто прича о ауторима Повеље, о томе како се организује гласање, о томе како је .... Удружили се, сви се удружују, таштина храни, за судбину књиге нико не хаје, читаоци су нашли другу занимацију. Писах о томе, узаман. "караван пролази." Али у овој лакрдији зашто учествује личности као што су: Игњатовић, Јован Пејчић, Стојковић, Милан Р. Симић, Бојана Пантовић... Зашто су се прихватили жирирања они што се тим "послом" не баве, иза чијих имена нема ничега, нема дела које би их препоручило за ову врста стварања. Зашто Новости, а свакако знају шта се дешава не кажу: Доста лакрдије. Због Меше Селиомовића, због Књиге, због..."Све је у човековим рукама зато их треба прати" гласи Лецов афоризам. Чиме и како ће се опрати све што се дешава код нас, па и око Награде писца око које се јагме и они што мисле да су писци, а оцењују их они што мисле да знају да вреднују. И на крају што је на почетку, ево комадића из мог ранијег текста:„…чилагери из Нобелове фондације једва чекају да тутну лову ономе ко открије егзактна мерила за врeдновање уметничког дела.“ Како се мери поезија? А ко су наши мерачи духа? Све је субјективно, па и рад Комисија. Али, да ли би данас у свој овој збрци („Ко умије њему двије“ и „Ко прије ђевојци…“ и „Свеци благо дијеле“) прихватио да учествује један тихи Андрић, шта би рекао пргави Црњански, а тек Господин Матић а тек МЕША СЕЛИМОВИЋ…Па зар није стварање Божје послање? Зар сте заборавили да ће „Проћи ова халабука…“ Волео бих да се јави, мени драга песникиња Бојана Стојановић Пантовић. Можда ће се јавити и остали, па да ову мистерију откријемо. Али,на жалост, нема сврхе, јер у Србији земљи чуда ово чудо није вредно пажње.

Извор: Заветина