Алек Рачић
НАТО АГРЕСИЈА ТРАЈЕ

Предавање: 

25.3.2018 у 16 часов,Улица Недељка Чабриновића 54, Београд.

 

Поводом 19 година од НАТО бомбардовања 1999. године и најаве скорог изласка из штампе књиге НАТО АГРЕСИЈА ТРАЈЕ,биће одржана истоимена трибина.Агресија НАТО на СР Југославију предмет је испитивања здравствене струке скоро две деценије. У тој агресији погинуло је преко хиљаду бранилаца, војника, полицајаца и њихових старешина, као и више хиљада цивила међу којима и осамдесет-седморо деце. Списак цивилних жртава, нажалост, још увек није утврђен, иако се њихов број процењује на преко 3000. Колико је људи изгубило животе по окончању оружане агресије због тешких рањавања, неексплодираних касетних бомби, тровања хемијским супстанцама услед разарања рафинерија, трафо  станица и фабрика хемијских производа, а посебно услед закаснелих последица коришћења оружја са осиромашеним уранијумом, тешко да ће икада бити прецизно утврђено. Једно је сасвим извесно, жртве канцерозних обољења непознатих пре агресије су масовне, а патњама људи не види се крај. Штета од разарања индустрије,инфраструктуре, стамбених објеката процењена је на преко 100 милијарди долара. Неопходна је иницијатива Војске Србије председнику и Влади Србије да прогласи  мораторијум на војне вежбе Србије са НАТО, како би се и на тај начин одала почаст палим браниоцима отаџбине и цивилним жртвама агресије НАТО. Требало би да се све мирољубиве организације, покрети и појединци ангажују са циљем да се заустави даљи раст напетости и продубљивање неповерења у глобалним односима, да се заустави трка у наоружавању и ширење страних војних база, да се унапреди дијалог, партнерство и равноправност као основа односа међу великим силама како би се отклонила растућа опасност од глобалне конфронтације. Велику пажњу изазвала је истина о катастрофалним последицама коришћења пројектила са осиромашеним уранијумом и плутонијумом по здравље људи и животну околину. Крије се да су пројектили са осиромашеним уранијумом и плутонијомом масовно кроишћени тек у завршници агресије када је било јасно да предстоји договор о прекиду агресије. То упућује на закључак да су водеће земље чланице НАТО показале да журе да се ослободе тих пројектила, односно, нуклеарног отпада, пре кумановског споразума. Правне расправе о агресији НАТО данас у целом свету приказују грубо кршење међународних закона, Повеље ОУН, Завршног документа ОЕБС из Хелсинкија и Париске повеље. Заобилажењем Савета безбедности НАТО је направио преседан који ће касније користити за глобализацију интервенционизма и дестабилизацију целе планете. То је био најозбиљнији ударац Европском и светском систему  безбедности од којег се Европа и свет нису опоравили до данас. НАТО је на свом самиту априла 1999. године у Вашингтону своју јубиларну 50. годишњицу обележио напуштањем дефанзивне и усвајањем офанзивне стратегије експанзије на Исток коју следи и данас у посве другачијем распореду снага на глобалном плану. Извор опасности по мир данас лежи превасходно у немирењу са новим односом моћи карактеристичном за мултиполарност и у илузијама да се привилегије водећих чланица НАТО, стечене у ранијим деценијама, могу одбранити војном силом, односно, нуклеарним оружјем. Запад се тешко прилагођава новим реалностима мултиполарног света – рекао је додајући: Једини начин да се свет врати стабилности, миру и развоју јесте прихватање равноправности, партнерства и међусобног уважавања. 19 година после агресије водеће чланице НАТО покушавају да оправдају тај злочин против мира и човечности. У том циљу настоје да принуде Србију да учествује у исцртавању нових међународних граница и стварању још једне државице на делу српске државне територије коју они зову «Република Косово». Наметнути рокови и решење по мери геополитичких циљева,не могу довести до мирног и одрживог решења, већ искључиво воде гомилању конфликтног потенцијала на Балкану. На односу Европе, а пре свега, Немачке и Велике Британије, као и САД, према начину решавања питања статуса српске Покрајине Косово и Метохија, показаће се да ли је Европа на путу стабилизације и развоја или је безнадежно на колосеку даљег продубљивања нестабилности, слично стању 1938. када је наивно веровала да Судете жртвује ради мира а показало се да су то уствари биле припреме за рат о којима су сви знали и које су сви препознали. Само уравнотежени компромис на основу резолуције СБ УН 1244, уз поштовање суверенитета и територијалног интегритета Србије, гарантују одрживост мира и стабилности на Балкану и у Европи. Све то је незамисливо спроводити у време трајања агресије НАТО новим видовима специјалног рата,али о свему томе на трибини

 

 

 

 

 

 

Коментари

Оставите одговор

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2018