У препуној сали Србског културног центра „Ћирилица“ у Београду (Скерлићева 12) је обележења десетогодишњица часописа за културу „Људи говоре”, која окупља српске ауторе који живе и раде како у Србији, тако и широм света - од Канаде до Аустралије.
Том приликом говорили су наши познати и значајни интелектуалци који пишу за тај часопис: др. Радомир Батуран, уредник часописа „Људи говоре”, др.Александар Петровић, редовни професор културне антропологије на Филолошком факултету у Београду, др.Мило Ломпар, редовни професор Историје књижевности на Филолошком факултету у Београду, иконописац Михаило Галовиц, а др. Лука Јоксимовић је гитаром и песмом додатно надахнуо присутне. Такође, глумац Лепомир Ивковић је прочитао есеј др Владимира Димитријевића, који је написан за ову прилику.
24.априла у Србском културном центру „Ћирилица” обележена десетогодишњица излажења двојежичног листа „Људи говоре”, који се бави лингвистиком, вером, културом и традицијом српског народа. На трибини, коју је водио пуковник авијације у пензији, Милорад Ђошић, се највише говорило о односу ћирилилице и латинице, у контексту за и против; као и о томе како међусобно, преко овог часописа, сарађују српски интелектуалци који живе у Србији са нашим уметницима и научницима који живе и раде широм света.
Најпре је глумац Лепомир Ивковић прочитао песму „Молитва за Косово”, споменувши да у српском народу треба пробудити наново светосаваски дух, као да је потребно да се очува једноазбуцност нашег писма да би се на тај начин сачувао наш српски идентитет.
Потом је иконописац Михаило Галовић причао о свом искуству живота и рада у западном свету као српски православни уметник који живи у Аустралији. У свом обрачању присутним описао је и како западни човек види и доживљава православну икону.
Након тога др.Александар Петровић говорио о односу ћирилице и латинице, када је у питању савремена српска култура истакавши да је то понекад као борба између Давида и Голијата. Он је, говорећи о часопису „Људи говоре” подвукао да је тој медиј који има глобални изглед и приступ (излази у Канади, а окупља наше интелектуалце расејане по целом свету), али и да су „Људи говоре” изнутра потпуно национални, окренути језгру проблема који се нас тичу и нису резлутат неког генератора привида.
Затим је др.Мило Ломпар, говорио о то ме како се српски интелектуалци срећу, на разним културним догађањима у целом свету и како ти сусрете имају утицај, у додиру интлектуалаца који раде у Србији са уметницима и научницима који живе и раде у расејању, на српску културу. Он је, препричавши један догађај који се збио у италијанском ресторану у Торонту, на сликовити начин описао како људи, који су потпуни странци (у овом случају Италијани и Срби) преко својих митова међусобно комуницирају покушавајући да једне друге чују ако већ не могу да се разумеју.
Уместо одсутног др Владимира Димитријевића, глумац Лепомир Ивковић је прочитао есеј који је написан за ову прилику у којем се објашњавало о улози књижевних часописа за очувању српског идентитета, као и о значају часописа „Људи говоре” за српску културу, у времену када се све мање чита и када навика читање књига губи се код великог броја људи.
На крају представљања часописа „Људи говоре” присутнима се обратио др Радомир Батуран, као оснивач и уредник овог листа, откривши како је дошао, пре десет година, на идеју да покрене и уређује овај часопис. Он је истакао да су етички и естетски критеријум (јер без етике нема естетике), као критерујум духовног јединства свих аутора „Људи говоре”, најважније одреднице овог часописа јер како је сам подвукао „још антички мислиоци и мудраци су говорили да нема народа и државе ако у том народу и тој држави нема духовног јединства заснованог на истини и лепоти.”
Током трајања ове трибине а др. Лука Јоксимовић је уз помоћ гитаре и свог прекрасног гласа, са српски и руским романсама додатно надахнуо присутне.
А како је изгледала цела трибина и шта се све могло чути на представаwу часописа „Луди говоре” у Србском културном центру „Ћирилица”, погледајте у видео клиповима горе.
Коментари