Марко Пушица
ДУХОВНЕ ОСНОВЕ КОСМЕТСКОГ ПРОБЛЕМА: Косметско питање и видовдански одговор

Нема сложенијег и тежег горућег националног, државног и црквеног питања у целокупној повести српског народа и његовог трајања на Балкану од косметског проблема. Косово и Метохија и наша државна драма на овом делу територије парадигма је најтежег испита за све српске политичке генерације и сваког српског политичара, независно од политичких ставова, опредељења и идеологија.

Свакоме ко није схватио да је Космет синоним за Видовдан и обратно, да немо једног без другог, јер је Царство небеско „увјек и довјека“, губио се траг за Голеш планином и брзо је пропадао. Космет зато представља највиши испит, својеврсну надидеологију и основни државни програм целокупног Српства. Нема тог економског, социјалног или културолошког питања важнијег од Космета.

Космет је претпоставка свега и исходиште свега. Космет ће зато бити последња и највећа српска победа! Али само ако будемо разумели и баштинили видовдански избор и одговор честитога кнеза Лазара. Од тога Двери никада неће одустати. Уколико то неко не може да схвати, нека се запита да ли уопште може носити српско име и бити Србин. Без Космета нема Србије и Космет не може постојати без Србије и ван Србије. То је порука и садржина видовданског одговора прилагођеног актуелном политичком тренутку у коме се припрема задњи чин трагичне велеиздаја Космета. До тога не сме доћи!

Космет као морално питање српске политике

Само неозбиљан и себичан човек може помислити да се најтежи и највећи проблем српске државе и народа може и мора решити за време трајања његовог живота и мандата. Једино се политички егоиста и авантуриста може носити таквом дијаболичном мишљу да је то апсолутно и једино могуће решење, по принципу сад и одмах. Као да Отаџбина није постојала пре њега и као да га неће надживети, као да Отаџбина траје колико и један људски век, као да се ради о некаквом приватном, имовинском или пословном питању, као да је држава привредно друштво у приватном власништву, а грађани запослени на одређено време па им је уговор о раду пред истеком?!

Какав страшни суд се надвио над српским народом и нашом државом када они који нас представљају и брину о нашој држави тако размишљају и раде!? Да ли је могуће да је рођен тај мајчин син и да постоји таква политика која је кадра да проблем стар више столећа и деценија „реши“ до краја ове или наредне године, и то некаквим компромисом? Да ли се може делити и поклањати оно што представља темељ духовног, народног и државног идентитета? Наравно да не може! Наравно да не сме, јер на такав потез нико нема морално право.

Зашто је морална спрема претпоставка решавања косметског питања и зашто политичка вештина и разборитост без морала не значе ништа?

Косметско питање, као и бројна друга српска државна и политичка питања, решавано је на различите начине у различитим историјским периодима. Међутим, све највеће државне и војне победе српски народ је великом жртвом остварио и освајао на зеленом, бојном пољу, да би их након тога, радом невештих, недораслих и неспособних политичара срозавао и умањивао на великим светским и европским конференцијама, у велелепним европским историјским здањима, за дипломатским столом пресвученим зеленом чојом, не друкчијом од оне коцкарске. И то је жалосна истина. Са једне стране смо имали велике војничке, моралне победе на зеленом пољу, а са друге стране, велике поразе за конференцијским столом са зеленом чојом, као да се радило о коцкању са сопственом историјом, збиљом и будућношћу.

Тако је и данас. Након одбране Отаџбине 1999. године и измештања непоражене Војске Југославије, која се са наоружањем, људством и техником изместила са подручја Космета на подручје централне Србије ради постизања примирја у веома тешким међународним политичким околностима, те након периода у којем је држава и фактички била присутна на Космету, на нелегалан начин нам је инсталиран тзв. бриселски дијалог уз посредовање ЕУ, са зацртаним финалним чином – закључењем свеобухватног и правнообавезујућег споразума о нормализацији односа са илегалним органима у Приштини.

Овај споразум ће имати карактер мировног уговора и представљати основ за легализацију насилне сецесије, следом чега ће илегални органи у Приштини коначно заокружити државност, како фактички, тако и формалноправно. Такав чин би представљао незапамћену велеиздају. Косметско питање је на тај начин, као и многа друга државна питања, превалило свој пут од великих војничких победа и подухвата до дипломатских конференција са преварним и штетним решењима, у чијем конципирању и имплементацији нажалост учествују и наши властодршци. Овде се јасно оцртава сва генијалност старих Римљана који су поштовали девизу да мир треба створити победом, а не уговором.

Нико стога не може имати морално право да на темељима великих српских нематеријалних и материјалних жртава поклања Космет, његов део, па чак и једно село, или да нуди на размену било који педаљ српске државне територије. Било каква дезинтеграција Србије не може бити допуштена. Зато је Космет најважније морално питање српске политике и тако мора остати.

Видовдан као празник и надидеологија српства

Космет представља синоним за Видовдан и Видовдан је синоним за Космет. Нема једног без другог, јер је честити кнез управо на Космету као српској земљи направио видовдански избор, без обзира на тешке политичке и историјске прилике тог времена. „Земаљско је за малена царство, а небеско увјек и довјека.“ Космет зато представља највиши испит, својеврсну надидеологију и основни државни програм целокупног Српства, а исто важи и за Видовдан. Сада можемо објаснити у чему се огледа одређење Видовдана као Празника и надидеологије Српства.

Видовдан као Празник је тежишна тачка и извор заветног и државног живота српског народа. Из овог Празника – извора стално извире непресушно историјско искуство које Србе као народ и српску државу поучава, опомиње или кажњава, уз стално указивање да све кључне одлуке доносимо сходно видовданском избору и одговору честитога кнеза. Мало је народа и држава који се могу похвалити Празником који истовремено представља унутрашњу формулу народног и државног живота, кључ свих историјских пораза и победа и смисао свих историјских дешавања. Кроз Видовдан можемо тумачити и читати све историјске догађаје и личности. Још је мање народа и држава у светској историји који се могу подичити заветном и живом потврдом сопственог битисања, оличеном у живом и немитолошком путоказу будућности попут Видовдана.

Многи народи немају такав путоказ, па су им неопходни историјски фалсификати о сопственој важности, постојању, „славној“ прошлости и тсл. Да, заиста је реч о путоказу будућности, јер је видовданска порука у свом финалу намењена свим српским поколењима и својом суштином тежи ка вертикалном поимању народне и државне судбине – да је без „царства небеског“ и жртве немогуће установити поредак домаћина на небу, у држави и у дому.

Једном речју, данашње генерације не могу измислити ништа ново и епохално, примера ради, савршеније државне савезе или савршеније облике владавине или системе власти, без разумевања Видовдана. Зашто лутати, ако имамо такав путоказ и уколико су нам познати видовдански одговори дати кроз историју? Како нам може бити драже лутање и истраживање стране баштине, када нам властита баштина пружа све одговоре и преставља непресушни извор решења за све државне проблеме.

За разлику од данашњих генерација и модерних политичких гледишта, српски народ и они који су га у прошлости водили увек су били загледани ка небесима, посматрајући ту бескрајну таваницу на којој је престо Цара Славе. Тако се новозаветна порука код Срба преобразила у косовскозаветну, а њено средиште је управо Видовдан. И заиста, нема великог догађаја у нашој историји, а да се видовданска порука не појави, призове или представи.

Видовдан за Србе није мит, као што многи погрешно мисле и у јавности говоре, чиме само дезинформишу неупућене. Видовдан је завет, увек изнова актуелан и као такав представља живу, органску везу између српског народног и државног искуства са суштинским учењима православне вере. То је најоригиналнији и најквалитетнији одговор на питање како устројити динамику народа и државе са Богомладенцем.

Видовдан је прва полица са књигама које српском народу и држави буквално значе све, али само када ове битне књиге читамо и стечена знања примењујемо, не и када их заборављамо или не дај Боже уништавамо. Ова полица је део васељенске православне библиотеке Живота који је Васкрсењем победио смрт. Видовдан је стога за српски народ Празник својеврсног васкрснућа на европском простору, јер су видовданска порука, избор и одговор честитога кнеза надживели српску земаљску средњевековну државу, а касније послужили и за утемељење модерне српске државе. Видовдан је зато рам и коначан оквир судбине и одређења српског народа и државе у прошлости, садашњости и будућности, дакле у вечности.

Тако нас је често овај дивни и јединствени Празник, као помагач и коректив, спашавао и одржавао у животу када је народни или државни крај био близу, а то се у нашем историјском трајању дешавало, дешава и дешаваће се на готово сваких педесет година. Зато се Видовдан својом прелепом и фантастичном истином и етиком српском народу и држави пројављивао и пројављује као највише копље, граница и обала, а на нама је да добацимо, померимо или допливамо, увек независно од опасности или невоље која нам прети. Видовдан, дакле, подразумева и народну и државну храброст у мудрости и мудрост у храбрости.

И коначно, Видовдан је Празник који је поделио и доделио улоге, дао им коначан смисао и судбински определио темперамент и карактер идеалног српског човека који је кадар да одговори на сваки природни или историјски догађај. Зато је Видовдан уклањао и стварао царства, кројио границе и судбине и готово увек суверено водио српски народ и државу кроз фантастична, златна, мирна, немирна и крвава столећа битисања на Балкану, где се и простире српски државни простор који превазилази државне границе данашње Републике Србије. Видовдан је кроз више столећно трајање и битисање постао неписана надидеологија Српства, а на нама је да је применимо. Да ли ћемо бити достојни и доследни?

Једно подсећање: видовдански одговор државе 2008. године

Након спроведених избора у мају 2008. године, када се није остварила шанса да Владу образују политичке странке које су баштиниле борбу за националне интересе и за Космет као саставни део Србије, тадашња Коштуничина влада је успела да смогне снаге и покаже како је ипак могуће државотворно поступати. Те године је на Видовдан у Косовској Митровици, након службе Божије на Газиместану, свечано одржана Оснивачка седница Скупштине заједнице општина АП КИМ.

Атмосфера је била свечана и све је било у функцији овог значајног политичког, али и државотворног потеза и догађаја. То је био историјски догађај због тешког тренутка у којем је одржана ова скупштина, а на основу броја присутних учесника овог националног сабрања и по ауторитету који је на тај начин представљен, радило се о истинском споју народног и духовног импулса у циљу самоодржања српске државе на читавој територији Космета, са осећањем да је државотворност исходиште и потврда да ће народ и његово наслеђе бити и духовно и физички сачувани у јужној покрајини.

На Оснивачкој седници у препуном амфитеатру Факултета техничких наука Универзитета у Приштини који се још увек налази у Косовској Митровици, били су присутни представници СПЦ, велики број грађана из свих крајева Космета, председници косметских општина, делегати, представници патриотских политичких партија, представници српских националних партија из других српских земаља који су својим присуством потврдили значај и свесмисао борбе за Космет. Све је одисало јединством и сагласјем, без политикантског прегласавања и у складу са обавезама из видовданског празничног завета, који је целокупну атмосферу подигао на највиши ниво бриге за Отаџбину и српски народ.

У уводном делу Оснивачке седнице присутнима се обратио велики број говорника и сви су истакли значај овог чина и домашај видовданске, духовно – националне лествице.

Архиепископ Амфилохије је у свом говору истакао повезаност овог чина са Видовданом и апострофирао да је тај чин историјски, као и да ће допринети напретку, јединству народа и јединству државе Србије, а тиме и неотуђивости Косова и Метохије.

Иван Стојиљковић, српски посланик у скупштини БЈРМ, пренео је поздраве испред Срба из те државе, и између осталог истакао да је циљ овог сабрања побољшање живота Срба на КиМ и навео да борба за КиМ и све српске земље треба да буде непрестана. Такође је навео и да право и правда кажу да је Космет саставни део Србије.

Андрија Мандић се овом часном скупу обратио испред Срба из Црне Горе, те је навео да је овај чин један од фактора који ће поново уздићи Србе и српске земље, као и да је ово почетак обнављања српске нације и да треба пружити отпор отимању Космета.

Слободан Самарџић, министар за Космет, је између осталог истакао и да оснивање ове скупштине има изузетан значај у очувању суверенитета државе Србије, да је ово оснивање заокруживање институција система државе, те да су ове институције створене тешком муком, али добром вољом, а да ће и нужда и воља на КиМ, вратити живот Србије у пуној мери.

У радном делу Оснивачке седнице једногласно је усвојен дневни ред и усвојени су сви предлози који су се тицали организационо-персоналних питања у вези са конституисањем скупштине и њених органа, усвојена је и предложена Декларација о оснивању Скупштине заједнице општина АП КИМ. За Председника Скупштине заједнице је изабран Радован Ничић, док су за Потпредседнике изабрани Марко Јакшић и Срђан Николић, а за Секретара је изабран Бобан Савић.

Ова Скупштина је свој легалитет и легитимитет црпела из републичких и локалних избора одржаних на свим нивоима у мају 2008. године, спроведених применом прописа и једнообразних изборних правила за територију целе Републике Србије, укључујући и бирачка места на Космету. Она није исто што и актуелна ЗСО која почива једино на тзв. унутрашњем правном систему лажне државе и на неуставним, незаконитим и штетним одредбама бриселског споразума који признаје правни систем те лажне државе.

За разлику од актуелне ЗСО, правни основ за овај свечани, државно-народни чин и стварање Скупштине заједнице општина АП КИМ као представничког тела Срба на Космету, биле су одредбе Повеље ОУН, Завршног акта из Хелсинкија, Резолуције 1244 СБ УН, али и одредба чл. 12 Устава Републике Србије и одредбе чл. 88 и 89 Закона о локалној самоуправи. Дакле, и међународно и унутрашње право је представљало правни основ за оснивање ове Заједнице и Скупштине, а тиме је потврђено и неотуђиво право српског народа на територијалну аутономију и локалну самоуправу на територији државе Србије. Аутономна покрајина Косово и Метохија је тада започела рад на свом утемељењу, у складу са важећим Уставом Србије и важећим законима Републике Србије.

Сагласје, поштење, духовност и храброст су вредности које су се тог дана надвиле над северном Митровицом и целим Косметом. Овај црквено-народно-државни Сабор послужио је као светли пример у мраку који се надвио над Србијом и српским народом. За то време, у Београду се стварала непринципијелна коалиција ДС и СПС која је касније низом политичких грешака решавање питања Космета пренела из ОУН у ЕУ. Био је то почетак бриселског преговарања и велеиздаје која у континуитету траје и данас. У плодове такве коалиције спада и потписивање свеобухватног правно обавезујућег споразума.

Видовдански одговор косметских Срба или није све готово

На шта је у овом тренутку осуђена наша држава и њен опстанак на Космету? Да ли наша данашња елита и властодршци, попут честитога кнеза, о томе воде духовне разговоре и да ли упућују молитве својим молитвеним заступницима пред Христом, или су им важнији налози добијени са запада и њихова имплементација?

Да ли им је важно као и нашим прецима, пострадати јуначком смрћу и задобити Царство небеско, или, пак, имају другачије јалове планове?

Сумњамо да је њихов рад христоцентричан, а познато нам је и да им је лична жртва страна, јер не крију своју слепу заљубљеност у ЕУ и пре подсећају на егоцентричну и разједињену српску властелу у време када су синови Азије куцали на наша врата, него на честитога Кнеза. Да ли можемо сачувати Космет посредовањем ЕУ, уколико га будемо делили или поклањали? Поклоњено је изгубљено заувек, а подељено опет води легализовању насилне сецесије и једнострано проглашене независности илегалних органа у Приштини.

Међутим, борити се данас за Космет никако не значи и погинути. Доказ су управо косметски Срби који су загледани у Београд и Србију и не признају илегалне органе у Приштини, а опстају северно и посебно јужно од Ибра по тачкасто распоређеним енклавама. Енклаве су данас бастиони Српства и сведоче о живом видовданском одговору српског народа. Косметски Срби су видовдански одговор дали оног часа када су остали да живе и да се боре на Космету, упркос шиптарском терору и НАТО окупацији. Њима је страно било какво поклањање или подела Космета, јер не можете делити сопствене темеље и остати исти. Ови Срби се нису променили. Њихови светоназори су идентични светоназорима наших крстоносних праотаца и честитога кнеза Лазара. Они опстају и трају за цео српски народ, за сваког српског човека где год се налази и нашао.

СРБИН инфо@srbininfo

 

Коментари

Оставите одговор

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Милана Сувачаров
Београд

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2018