Редакција
Слободан Антонић:
„Усне које лажу“
„Да Срби, попут Индијанаца, дају човеку име по карактерној особини, његово име би било: Усне-Које-Лажу“ (овде)
Он након преговарања о Косову с Тачијем (24. мај 2018):
„Ми смо све одавно изгубили, данас немамо ништа. А то ништа смо добили 1999, 2004, 2008, а онда смо то потврдили 2010. и 2011. Боримо се да (од Косова) имамо нешто, а не ништа“ (овде).
Исти човек о истој теми, недељу дана доцније:
„Да један метар (од Косова) добијемо, добитак је, јер сада немамо ништа“ (овде).
Немамо ништа? Зашто нас онда Брисел, а иза њега и Вашингтон, терају да с Приштином склопимо „правно обавезујући споразум“?
Немамо ништа, „још од 1999“? Зар је Резолуција СБ УН 1244 баш „ништа“?
То што државе у којима живи 5,3 милијарди људи нису признале приштински НАТО-нарко-патрљак – такође је „ништа“?
Редакција
Марко Пушица
ДУХОВНЕ ОСНОВЕ КОСМЕТСКОГ ПРОБЛЕМА: Косметско питање и видовдански одговор
Нема сложенијег и тежег горућег националног, државног и црквеног питања у целокупној повести српског народа и његовог трајања на Балкану од косметског проблема. Косово и Метохија и наша државна драма на овом делу територије парадигма је најтежег испита за све српске политичке генерације и сваког српског политичара, независно од политичких ставова, опредељења и идеологија.
Редакција
МИХАИЛО МЕДЕНИЦА:
А, колико си ти то пута, „јуначе“, заиста био на Косову и Метохији?!
Kолико си ти то пута био на Косову и Метохији, јуначе рововских конференција за штампу и херојских битака код Сарапе и Марића, редове Вучићу?!
Колико си пута заноћио у Великој Хочи док су шуме око ње гореле а проклети крволоци заурлавали пред селом ко курјаци, кидишићу на шаку непокорних?!
Колико си пута прошетао оних стотину метара Ораховцем, колико се могло, док је киша каменица бесомучно тукла о сваки део тела?!
Јеси ли то био у Зочишту на литургији док се пуцало на манастир, знаш ли где је Зочиште уопште?!
Колико те је пута, јуначино јутарњих програма, ноћ затекла у Србици на путу за Девич док је горио а арнаутски крволоци у хајци за српским вратовима…
Колико си пута помагао старцу да сакупи синовљеве кости на витомиричком гробљу (свако је гробље, нажалост, исто) и отужи тај жалосни завежљај иза шикаре, док су Шиптари славили ђавољи пир преоравајући још који заметнути гроб?!