ПРАВНОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ     

Главном и одговорном уреднику часописа «Анали»
професорици Марији Караникић Мирић

Копија
Професору Зорану Мирковићу, доктору правних наука
декану Правног факултета Универзитета у Београду

Поштована колегинице Караникић-Мирић,

Ваше електронско писмо од суботе 15. децембра 2018. године у својству главног и одговорног уредника часописа «Анали» показује висок степен одговорности и културе у руковођењу једним тако важним научним часописом.

Мој чланак «Две цивилизације у Европи» за часопис «Анали» предао сам лично професору Мирку Васиљевићу, јер ми је тако речено у уредништву часописа. Док сам га чекао да му предам чланак чуо сам како у аудиторији одговарају неки студенти на испиту код тог професора. Невероватно висок квалитет одговора тих студената потврђује високо поштовање које гајим према Правном факултету Универзитета у Београду.

Тако да и овога пута изражавам дубоко поштовање према професору Мирку Васиљевићу, чији су уџбеници изузетно систематични и далеко превазилазе његова предавања али очигледно у целини имају изванредан резултат – у импресивном знању студената. Тако да сам вам свима изузетно благодаран за ваш педагошки учинак и посебно што је издавачка делатност вашег факултета изузетно обимна и рекао бих и даље довољно квалитетна, иако се надам да ћете и раније коришћене уџбенике повремено објављивати и користити.

Не замерите на овако хвалоспевном уводу и вашим професорима и вашем факултету, на коме сам и ја дипломирао, завршио последипломску специјализацију «Уговори у међународној трговини» и успешно одбранио магистарски рад па и у неколико наврата, по позиву професора Шулејића, предавао на последипломској специјализацији «Уговори у међународној трговини», на тему «Рекламационо право и решавање спорова поводом повреда уговора у досудском и доарбитражном поступку», те су моји радови објављени у зборнику радова за ту последипломну специјализацију.

Ипак дозволите и да изразим неке битне примедбе и жалбу поводом Вашег електронског писма. То што је назив часописа «Анали»[1] на латинском језику не даје Вам за право да кршите члан 10 Устава Србије и да, као представник Правног факултета, који је државна односно друштвена образовна установа Србије, мени – пишете окупационим латинским писмом, којим је преправљен чак и Београд, као да је Аустро-угарска окупациона власт и 1916. година.

Мојом иницијативом и ангажовањем је објављена књига професора Радомира Ђуровића са Правног факултета у Београду на руском језику, која је добила и статус официјалног уџбеничког приручника за руске универзитете и преведен на руски језик уџбеник «Римско право» професора Обрада Станојевића, који је такође одштампан. Изражавам и овога пута жаљење што нисам у Русији успео да се објави уџбеник професора Слободана Перовића «Облигационо право», што највише штети квалтитету наставе и студентима права у Русији о чему сам говорио чак и као позвани експерт на Конференцији о реформи правног образовања у Русији коју је организовало Министарство образовања јер је исто пре двадесет година прихватило мој концепт мултимедијских уџбеника и прихватило ме у писаном облику као саветника Министарства, о чему је чак и «Илустрована Политика» објавила кратку белешку.

За Ваш одговор, којим ме обавештавате да часопис «Анали» није спреман да објави мој чланак «Две цивилизације у Европи», уџбеник професора Слободана Перовића «Облигационо право» је од изузетне поуке. Наиме проф. Перовић по скоро сваком питању које разматра износи неколико теорија, све њихове специфичности, квалитете али и недостатке, па онда најчешће и свој поглед и теорију по том питању. На таквом поимању науке сам ја васпитаван, и Вама као професору дисциплине «Облигационо право» то мора бити познато и блиско. И поред тога не скривам да сам се, посебно у првим годинама студија, питао – да уколико су Маркс и Енгелс на сва питања дали неспорне одговоре како ће изгледати будуће бављење науком.

Уредништво часописа «Анали» очигледно се и даље руководи том марксистичком идеологијом да је наука једном за увек дата истина, да сте ви једина наука и једном за увек дата догма те не може бити другачијих научних радова до ваших који сте национални (то је већ уобичајена расистичка формула да се овим латинским окупационим термином избегне израз: «српски») …. научни часопис.

У том смислу Ваше писмо или још прецизније одлука редакције научног часописа «Анали» је срамота за науку и за сам часопис «Анале», како га је уређивао легендарни Обрад Станојевић, професор Римског права, који је, и када је то било опасно не само по посао већ и по живот, напомињао и писао да је Римско право по пореклу било – етруско.

Али допустите да Вас лично као колегиницу заштитим од овакве очигледно жестоке али оправдане оцене, јер су, Вас очигледно и професор Мирко Васиљевић и професор Сима Аврамовић подметнули да одбијете да објавите мој рад. Наиме ја сам професору Сими Аврамовићу понудио да часопис «Анали» објави мој чланак «Порекло и значење речи „јустиција/iustitia“ и њена примена у процесу Закона XII таблица». Професор Абрамовић није могао рећи, као Ви, да мој чланак није «u dovoljnoj meri naučno fundiran» јер је изложен на научној конференцији «Судска примена права: Проблеми теорије и праксе/Судебное правоприменение: Проблемы теории и практики» Руског државног универзитета правосуђа (који има потписан Споразум о образовној и научној сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Београду), који је сада други правни факултет у Русији по престижу, а на коме сам ја неколико година радио као професор[2]. Тај мој рад је објављен 2007. године у Зборнику радова са те конференције под називом «Происхождение и значение слова ЮСТИЦИЯ и его применение формулярном процессе законов XII таблиц». У предговору тог зборника научних радова мој рад је назван «истинском научном сензацијом» са «поузданим доказима» о етруском (односно словенском) пореклу римског права. Исти текст са судском праксом у трговачким и међународним арбитражним судовима са позиције тог првобитног значења речи «iustitita» је објавио 2007. године и Пенсилванијски државни универзитет из Сједињених америчких држава без икаковг скраћења под називом «Origin and Meaning of the Word«Юстиция» and its Use in the Twelve Tables and Code of Arbitrazh Procedure of the RussianFederation» у правном годишњаку «East European and Russian Yearbook of international an comparative Law», The Pennsylvania State University, The Vinogradoff Institute Dickinson School of Law. Али свемоћни Сима Аврамовић није допустио да се тај текст објави у часопису «Анали» на Правном факултету Универзитета у Београду иако су последњим деканима тог факултета Васиљевићу и Аврамовићу пуна уста «Алумни/alumnus/бивши студенти». Свемоћни Сима Аврамовић се позвао на то да је чланак већ објављен, те за њега није било битно да би се он први пут објавио не само у Србији него и на Балкану, јер сам ја коректно саопштио где је и када објављен.

Сима Аврамовић има пуно разлога за такво понашање јер добро зна да се огрешио о професора Обрада Станојевића и као коаутора са којим је објавио неколико радова и као човека који га је запослио на Правном факултету а са којим сам ја био у колегијалној сарадњи последњих неколико година његовог живога јер је на позиве америчких универзитета држао летње школе на Московском државном универзитету им М. В. Ломоносова, где сам ја одбранио један од два докторска рада који су одбрањени у 1996. години на Правном факултету тог Универзитета (у тој години је једино мој рад на целом том универзитету био заокружење једне нове примењене науке – «Рекламационо право»). Предговор професора Симе Аврамовића књизи професора Драгана Антића «Древно руско словенско право», у којем је изнео разлоге гашења дисциплине «Право СлоВена/Словенског права» прослављам у многим радовима везано посебно за чињеницу да сам обновио ову дисциплину у Русији после скоро сто година. Али истовремено и овде указујем да проф. Сима Аврамовић пишући предговор књизи Драгана Антића ни једном једином речју није споменуо да су Кормчије књиге у Русији базиране на Кормчјој књизи (Законоправилу/Крмчији) Светог Саве Српског која се и данас примењује као важећи кодекс и Руске, Бугарске и Српске православне цркве.

Тај исти професор Аврамовић ми није дозволио да у згради бившег СИВа на Новом Београду у вези јавне расправе о статусу Косова и Метохије кажем пар речи иако је несумњиво знао да сам и ја професор права, због чега сам му тада отворено рекао да треба да га буде срамота.

Ви тврдите да је редакција часописа «Анали»: «razmatrala vaš rukopis i utvrdila da bi njegovo objavljivanje bitno odstupilo od naše dobropoznate uređivačke politike, a naime, da objavljujemo naučne članke zasnovane na prethodno sprovedenom naučnom istraživanju te udovoljnoj meri naučno fundirane.».

Да прецизирам поштована колегинице – Ви и редакција часописа «Анали» тврдите:

  1. да је мој чланак «Две цивилизације у Европи» – ненаучан,
  2. да ја нисам спровео претходна научна истраживања, те сам вам подметнуо чланак без тих истраживања,
  3. да моја истраживања или чланак нису научно фундирани у довољној мери.

Због тих озбиљних тврдњи и могућих облика заштите мојих права као професора универзитета и човека који тежи науци (јер сматрам, за разлику од Вас и Ваше редакције, да научник није звање него тежња), молим Вас да ми доставите у писаном облику:

  1. списак чланова редакције часописа «Анали», који су присуствовали седници редакције када сте донели такве закључке,
  2. записник са састанка редакције часописа «Анали» када сте дали овако жестоке оцене моме раду.

Да ли ћу поднети тужбу за понуђење да објавите ипак овај чланак и да ли ћу тражити надокнаду штете коју сте ми оваквим жестоким и неоснованим оценама причинили оценићу са мојим колегама адвокатима у Србији иако изражавам изузетно поштовање према Вама као професору дисциплине «Облигационо право», па ће бити интересантно видети колико владате тим предметом у свим његовим нијансама, уважавајући чак и слободу научних оцена.

Али будите сигурни и Ви и сви чланови редакције часопса «Анали» одбијањем да објавите овај чланак наносите штету српском народу не само у Србији. Наука је логично, стручно одговарање на питања која поставља и теорија али и пракса, па Правном факултету у Београду и професорима предстоји обавеза да, иако нисте објавили мој «ненаучни чланак», дате стручне и научне одговоре на реалну чињеницу:

  1. Зашто «Сви становиници Србије – нису Србијанци, односно Срби», док су «Сви становиници Италије – Италијани», «Сви становиници Француске – Французи», «Сви становиници САД – Американци»?
  2. Шта лежи у основи – системског протеривања 650 000 Срба из суверене Хрватске, 250 000 Срба са такозваног независног Косова и Метохије, на шта сам ја покушао чланком да одговорим, а сви, па и ви са Правног факултета ћутите о том најстрашнијем етничком прогону (Срба) у историји човечанства?

Надам се да ћете у тим научним радовима дати научну критику и мога виђења због чега је то тако, како је научно чинио и чини легендарни проф. Слободан Перовић.

Будите сигурни да ћете сви ви чланопви редакције часописа «Анали», укључујући последње декане Правног факултета Универзитета у Београду одговарати и пред Богом и пред народом српским за кривична дела геноцида јер одбијате да објавите чланак који је на даном степену развоја науке најпрецизнија и најпотпунија научна анализа специфичног положаја српског народа који је, као и руски народ, границама Лењина и Броза располућен на неколико држава, у којима се применом ТЕРМИНОЛОШКОГ РАТА и другим методима спроводи стравична асимилација српског народа, промена назива српског народа у неколико новоНарода и незаконито присваја српски језик.

Молим Вас да ово схватите као озбиљну, законом допуштену претњу да вас гоним пред свим органима овог система без обзира колико сте са њим срасли у саучествујете у његовим злоделима против српског народа.

Ваше констатације и констатације редакције научног часописа «Анали» о «недовољној научности мог рада» су брука за науку али су и системски облик антисловенског расизма. Ја сам, на садашњем нивоу развоја науке и мултидисциплинарних истраживања, дао до сада најпрецизније научно објашњење да је назив «КолоВени» био првобитни облик из које је настала реч «СлаВени/СлоВени», која је настала јер се у древнолатинском на почетку речи никада није писало слово «К» осим у два случаја «Календе» и «Картагина», јер су обе биле иностране речи за Латине. Доказао сам да је апсолутни синоним називу «КолоВени/СлоВени» био назив «Раз/Рас (родПервоначала)», пошто је «Аз/Первоначало» за наше претке било «Коло» које ствара «венац» живота на Земљи, те то и јесу смислене идентичности, које се тичу облика опредељења припадности човека целини кроз род, и друштвеног устројства СлоВена. Та открића су од огромног значаја за науку. Али Ви то не оспоравате аргументима већ изразима антисловенске демонизације о ненаучности. Исту терминологију и форму демонизације професора СЛОВЕНСКОГ ПРАВА у часопису «Анали» користи и Жика Бујуклић професор Римског права у броју 66/3 (2018) у чланку «Римско право у докторским тезама Николе Крстића из 1854. године», где оптужује Николу Крстића, који је doctor iuris universi, да наводно «није изнео за тоодговарајућу научну аргументацију већ је догматски следио унапред преузет идејни концепт» свога учитеља, легендарног професора СЛОВЕНСКОГ ПРАВА Маћејовског, само због тога што је Маћејовски концептуално одбијао «могућност рецепције римског права у средњовековној Србији». У раду Бујуклића објављеном у «научном часопису Анали» иста, је и још тежа технологија, него што сте Ви покушали да демонизујете мој научни рад: «Тешко би се онда могло очекивати од младог дoкторанда да је током „дишпутације“ поводом ове тезе износио неке потпуно иновативне ставове, који би се битније разликовали од оних које је заступао његов узор, славни професор Маћејовски.»[3] За очигледно негативан утицај на младог Крстића, Бујуклић, а очигледно и уредници «Анала» и Правни факултет у Београда оптужју у фусноти 15 и вођу чешког препорода историчара Франтишека Палацког (1798–1876).[4]

Рад аутора којег сте Ви објавили у «научном часопису Анали» открива још дубље антисловенске корене таквог демонизовања професора СЛОВЕНСКОГ ПРАВА: «Временом ће овај талас романтичарског заноса морати да се суочи са резултатима све озбиљнијих проучавања из ове области»[5]. Исту терминологију је користио и језуита и инквизитор, архимандрит Иларион Руварац када је поводом великих јубилеја српске историје подло и језутски лукаво демонизовао све слоВенске односно српске историчаре и истраживаче управо тим, очигледно инквизиторским термином – опробаном ватиканском технологијом о «романтичарском заносу» Срба. Јаша Томић, који је апсолвирао историју на философском факултету у Бечу исправно констатује: «Кад је Руварац покушао да избаци романтизам из историје, он је то покушао са таквим калуђерским фанатизмом, да је претерао.»[6] Али Иларион Руварац као и сваки језуита, бандит и инквизитор који је том технологијом бичевао многе српске историчаре и облике очувања знања и историје Срба (као облика социјализације и идентификације појединца са родом предака «истоР(од)Ија») никада није рекао, нити му је ико смео рећи да је «Библија» романтизована компилаца (извитоперена крађа) промена у природи које су древни КолоВени (SorVeni/ СлоВени/SerVi/SerBi) схватили и систематизовали у време Лепенског Вира и Винче у облику тајног знања КолоДар, из којег је несумњиво настао појам каленДар и реч каленДар. О Библији као романтизованој компилацији древноСлоВенских (колоВенских) знања нећемо говорити не само Илариону Руварцу него ни његовим повампиреним следбеницима (у научном часопису «Анали»), који уображавају да и даље могу некажњено да демонизује све заштитнике српске односно слоВенске историје и културе. Ја и моје колеге и студенти ћемо и даље поштовати све оно што је романтизовано изнето у Библији, јеванђељима и свим осталим хришћанским поучењијами. Али ћемо се жастоко и свим законом допуштеним средствима супротставити тим облицима антисрпског и антисловенског расизма који изражавате у «научном часопису Анали» и поводом његовог уређивања.

Професор права Никола Крстић је смео на латинском у сред Пеште да пише и доказује «Jus Romanum tam in Occidente, quam in Oriente quondam validum, in jus antiquum Serbicum vix aliquem exeruit influxum. (Римско право, које је својевремено важило и на Истоку и на Западу, једва да је имало икаквог утицаја на старо српско право.)» Али је то недовољно научно за професора Бујуклића и уреднике националног (само је питање које то нације) научног часописа «Анали».

Високу оцену мог научног рада и допринос теорији државе и права дали су у предговору моје књиге «Првобитно значење речи „Москва“ и руско порекло расијске државности» два водећа научника у области права и теорије државе и права у Русији Сирих Владимир Михајлович, доктор правних наука, профессор, заслужени научни делатник, руководилац Оделења и историје права и судске власти Руског државног универзитета правосуђа и Марченко Михаил Николаевич, доктор правних наука, профессор, заслужени научни делатник, руководилац катедре теорије државе и права и политологије Правног факултета Московског државног универзитета им. М.В. Ломоносова и бивши декан овог најпрестижнијег правног факултета у Русији.

Мој рад «Две цивилизације у Европи» је оригиналан рад, иако садржи и принципе који су оцењени од стране ових великана права и правне теорије, те је нејасно како ви схватате науку као изоловану целину. Такав приступ оригиналности као изоловане целине (не само једног рада него и простора и нације) и јесте основ накарадне геноцидне концепције, по којој је човечанство зликовачка организација, које перманентно уништава целе народе и цивилизације иако је српски народ сведочанство да центри догми измишљају на нашим очима новоНароде од српског народа и новоЈезике од српског језика а ви све то гледате немо и спречавате да се радови о томе научно образложе и донесу до научне и шире јавности. У том смислу ја и овим «дишпутом» (расправом и одбраном) истичем да је рад проф. Бујуклића од изузетне важности и поред методолошких примедби у погледу негативних оцена које он даје онима професорима права и СЛОВЕНСКОГ ПРАВА, који истичу аутохтоност СЛОВЕНСКОГ односно СРПСКОГ ПРАВА. То не значи да у делу свог става он није у праву иако ће морати признати да је на српско средњевековно право утицало не римско већ етруско право, али ту су потребна мултидисциплинарна истраживања и посебно упоређење «Општег имовинског законика Црне Горе» (који је рецепција етруско-римског права, остварена анкетама како решити један или други споре које је Богишић послао по нахијама, јер га је Богишић Валтазар састављао по добијеним одговорима из народа чак и уоблику слоВенских сентенци/афоризама) и идентичности гробница у Црној Гори и гробница етруских које нису уништене у Северним деловима Апенина, и назива Венетско море и назива реке По (Бодинкус/Воденко, Падуса/Падуша, јер реално и пада са Алпа, али ви у у «научном часопису Анали» можете дати и прецизније објашњење, које Милан Будимир и Ољег Николаевић Трубачов нису успели дати јер нису примењивали руски/српски језик).

Ваше писмо које сте ми упутили о ненаучности мога рада је у том светлу израз срамотне, поданичке, удворичке уређивачке политике могуће и према вашем Међународном научном савету у којем су искључиво научници из земаља Запада и католичких земаља. Иста поданичка психологија је руководила и Илариона Руварца и чак и несумњиво ватиканског плаћеника Вука Караџића да чини све логично и нелогично да изобличи српско сакрално писмо и сведе га на древно-латински принцип «један знак – један звук» о чему нам је поветствовао проф. Обрад Станојевић у свом раду «Латински за правнике».

 

И допустите да на крају покушам да одбраним не само Вас, него чак и ваше колеге Васиљевића и Аврамовића претпоставком да неко други и виши из остатака УДБе не допушта да се моји радови објављују:

  1. не само у «националном научном часопису Анали» већ и у
  2. дневним новинама као што је «Политика», која је ипак објавила значајан чланак Станка Стојиљковића (који прати научна открића) «Нула из Лепенског Вира», «Како је настала виолина», и Бојана Билбије да сам изабран за члана Савета за национална питања при Влади града Москве и у Комисију за науку и образовање Москве и чланак о мој иницијативи да се споемници ЗАШТИТНИЦИМА СРБИЈЕ 1914-1918. године и РУСКЕ СЛАВЕ преместе са Новог Гробља у центар Београда,
  3. телевизије Србије иако сам се сретао са Божидаром Новаковићем и сада главним уреднико Новицом Церовићем. Ја сам заиста отпутовао у Москву 1987. године али нисам прихватио да радим за УДБу пре свега због тога што сам и тада а посебно данас убеђен да су врхови те УДБе језуити и инквизитори који раде против српског народа. Исто тако не радим за било коју другу тајну или јавну службу било које земље већ користим своје знање за одбрану најпотлаченијих – српског и руског народа. Чињенице које сам изложио у чланку «Две цивилизације у Европи» су апробиране, то јест проверене (опробане) на безброј научних конференција и изложене у научно – образовном филму «Тајна руског храма», чији је пун назив «Тајна руског храма и непрекидност словенске културе, права и архитектуре од епоха Лепенског Вира и Винче», који је снимљен делимично и на Правном факултету у Београду, а који има «прокатное удостоверење/лиценцу за приказивање на територији Русије». У филму је снимљен и мој колега, легендарни професор америчких и енглеских универзитета и академик професор Вилијам Батлер, који је на универзитету где сам ја био професор, неколико пута гостовао и држао предавања и посећивао МУЗЕЈ НЕПРЕКИДНОСТИ СЛОВЕНСКОГ ПРАВА И КУЛТУРЕ ОД ЕПОХА ЛЕПЕНСКОГ ВИРА И ВИНЧЕ у којем ми је поклоњена од њега донета књига познатог америчког професора права Вигмора[7] о светским системима права где се једна глава посвећује ПРАВУ СЛОВЕНА. Но и поред тога што се ПРАВО СЛОВЕНА признаје као одвојена породица права у скоро свим уџбеницима и правним анализама система права на Западу, оно се и даље не изучава на Правном факултету у Београду јер су југославенски бољшевици (инострани најамници) прогнали последњег професора ПРАВА СЛОВЕНА Александра Васиљевића Салавјова, док је професор исте дисциплине на Правном факултету у Београду Фјодор Васиљевич Тарановски умро пре Другог светског рата (слике ових легендарних професора СЛОВЕНСКОГ ПРАВА као и Валтазара Богишића стоје над мојим радним местом у кабинету у Москви). И на крају дозволите да Вама и члановима редакције «Анали» доставим текст «Општег међународног споразума о организацији и учешћу у мултидисциплинарним научним истраживањима словенског права, културе и историје Словена»:
  1. који је потписан на Дан светог НиКоле 19. децембра 2014. године јер сам ја почео да радим на Правном факултету «Међународног независног еколошко-политолошког универзитета» у Москви 2. септембра 2014. године у својству професора и руководиоца Катедре међународног, словенског и еколошког права, те сам и иницирао овај споразум и научна истраживања у предметној области,
  2. који су потписала два руска универзитета, један научни институт Руске академије наука, образовни сверуски телевизијски канал «Просвешћење» и издавачка кућа из Србије која је у оквиру пројекта издала неколико књига из ове области,
  3. у којем у тачки 3. одређено да Научним саветом ових научних истраживања руководи Божидар Митровић, доктор правних наука, руководиолац Катедре међународног, словенског и еколошког права,
  4. у којем је у тачки 1 преамбули на моје инсистирање одређено: «Стране ће се придржавати следећих принципа:
  • уздржаваће се од цензуре и настојања да се умањују, ограничавају иницајативе, предлози или мишљења, већ ће се старати да искључиво придодају нова знања и иницијативе;
  • друштвена група има вредност која одговара нивоу најбољег учесника, научника и стручњака у свакој области и друге стране неће тежити да изједначавају лидере тих области са својим знањима у њиховој струци.»Будите уверени да Ваш цензорски приступ и неспремност нових научних, а посебно мултидисциплинарних истраживања, научних закључака, тумачења и теорија наноси огромну штету српском народу. Због тога све вас позивам да још једном размотрите могућност да без цензуре објавите мој рад. Верујем да ће лутководи, који су и довели до оваквог Вашег става као главног и одговорног уредника, очајнички бранити овакав Ваш став, али будите уверени да ћу, не због мојег угледа и чак сујете (што је увек као слабост неизбежно али што нисам учинио у случају кад је проф. Аврамовић одбио да објави мој несумњиво признати научни рад у неколико водећих земаља у свету и на неколико водећих факултета права у неколико земаља), већ због заштите права српског народа да се научно објасне трагедије и етничка чишћења којима је изложен до уништавања не само на неким од територија са којих је прогнан. У тим законским споровима спреман сам на сваку жртву и облик законом допуштеног саможртвовања, те будите уверени да ћу истрајати и дуже и упорније него што је спреман то да учини било какав инквизитор и језуита који вам руководе у овом случају, те ме у том смислу ни смрт не може у томе спречити. Поводом прославе 200 година од Првог српског устанка формулисао сам научне закључке до којих сам дошао и послао 2000 USD да се тим поводом по тада важећим ценама огласног простора објаве у огласном простору листа «Политика» али је један од несумњивих цензора одбио да објављује резултате научних истраживања у огласном простору. Поднео сам тужбу суду у Београду против листа «Политика» који су различити судови у Београду водили две године. У тим споровима сам доказао да имам право да научне резултате мојих научних радова објавим и у огласном простору те је лист «Политика» чак добровољно и без икакве накнаде прихватио да уместо на једној страници текст објави на две странице у пуном колору јер је и Вукова задужбина, без мог знања објавила тај исти текст без икакве накнаде, те је оглас и објављен 27. јануара 2006. године. По оцени људи из огласног оделења овог листа – то је најлепши оглас било када објављен у овом листу. При томе сам пун разумевања за Ваш рад «Шта је ново у српском уговорном (потрошачком) праву?» који је објављен у «Зборнику радова Правни капацитет Србије за европске интеграције». То ни у чему не мења чињеницу да у Европи постоје две цивилизације, нити ће европске интеграције ту нешто изменити. Наиме Британија припада персоналној цивилизацији, и ја имам писма благодарности неких од репрезената њихове елите у којој су изразили благодарност за моје радове. То се очигледно не односи на савремена, тренутна политичка решења. По поводу повреда потрошачких уговора и прописа можемо одвојено сарађивати јер се моје књиге о рекламацијама односе и на ту област и у суботу сам држао предавање магистрантима од којих је једна студенткиња имала и тему из те области. .Дозволите да Вас и све чланове научног часописа «Анали» подсетим да сам у Москви на универзитету основао «Научну школу непрекидности (слоВенског) права» те посебно да ни један мој студент не може да изађе на испит ако не зна:
  1. ко је у судској сали – јустиција (iustitio)? То је од значаја за садржај судских решења, посебно у трговачким споровима у Русији, са чиме се могу суочити и српске компаније које наступају на руском тржишту. Но ви томе упорно нећете да припремате српске студенте права, и се о томе ништа не зна на Правном факултету Универзитета у Београду. Но и поред тога Сима Аврамовић није дозволио објављивање мог чланка чиме чини штету, не само мени, него штету пре свега српским професорима и српској науци. Али мени ће бити интересантно да и од Вас и од Ваших колега добијем прецизнији одговор на ово питање, него што сам га ја дао а неки значајни универзитети објавили на неколико континената,
  2. да објасни: «У чему је грашка чувеног француског професора права Дареста О пореклу права?» У чему је грешка Дареста Ви можете погледати у првој епизоди мога научно образовном филму «Тајна руског храма и непрекидност словенске културе, права и архитектуре». «Научној школи непрекидности (слоВенског) права» Вас ни у ком случају нећу присиљавати да приступите јер је то слобода Вашег и Ваших колега научног убеђења, иако је јасно да је то у овом тренутку једина научно утемељена форма одбране српског народа који је разбијен у разне територијалне суверене творевине исцртане из једног центра без обзира што су их реализовали у разним епохама бољшевички лидери Владимир Иљич Уљанов – Бланк, звани Лењин и такозвани Јосип Броз Тито. Ја ћу допутовати у Београд 26. децембра 2018. године и бити до 11. јануара 2019. године, па Вас молим да ме декан и Ви примите по овом питању. У том смислу и Правни факултет Универзитета у Београду и редакцију научног часописа «Анали» позивам да у складу са Етичким кодексом Вашег научног часописа:
  1. објавите чланак «Две цивилизације у Европи» који сам доставио и да се уздржите од цензуре, па и преко такозваних рецензената, што је превазиђена форма цензуре, коју сте покушали да наметнете и произвољном одлуком да чланак не објавите (или да пошаљите своје рецезенте да они обнове овде у Русији СЛОВЕНСКО ПРАВО, пошто то није окончан процес и о томе могу доставити научне анализе које сам изложио на значајним научним конференцијама колико се то споро чини и споро примењују нова научна открића).
    1. Будите уверени да ћу у свим поступцима које ћу водити поводом «ваше» одлуке и Вашег писма, захтевати да за сваки чланак који сте објавили у последње четири године докажете да је сваки од тих члнаака и аутора имао детаљнија и систематичнија научна истраживања и на вишем научном нивоу него што су то моја мултидисциплинарана истраживања јер Ви и редакција «Анала» тврдите да објављује чланке «zasnovane na prethodno sprovedenom naučnom istraživanju te u dovoljnoj meri naučno fundirane
    2. У прилогу ћу и одвојеним писмима Вама и члановима редакције доставити неке од облика мога научног рада па и промоције науке и научних открића, да се убедите да сваки моменат свога живота користим за научни рад и истраживања и популаризацију тих научних открића на међународном нивоу и пред највећим ауторитетима, како сам недавно био позван од Руске академије наука и УНЕСКО и иступио на форуму УНЕСКО и РАН пред 97 академика и 300 научника из 51 земље, тако да су ме неки од њих одмах позвали да код њих одржим предавања,
    3. Због тога не замерите на молби да ми Ви, професор Аврамовић и проф. Бујуклић доставите од којег су вам рода мајке, јер су бољшевици забрањивали да се изучава и истиче порекло, па ви вероватно нећете држати тог принципа.
  2. да се Правни факултет Универзитета у Београду придружи «Општем међународном споразуму о       организацији и учешћу у мултидисциплинарним научним истраживањима словенског права, културе и историје Словена»
  3. да одржим предавање студентима римског права «Средства и начини обезбеђења у легисакционом поступку римског права (legis actio sacramentoкао докази о етруском пореклу римског права».
  4. обновите дисциплину ПРАВО СЛОВЕНА, које су на Правном факултету универзитета у Београду предавала два легендарна професора права који су убежиште од анти-руских бољшевика нашли управо Беогаду – Фјодор (Теодор) Васиљевич Тарановски и Александар Васиљевич Салавјов, који је од југославенских бољшевика прогнан у Сарајево а онда у Швајцарску.

 

Руски народ има пословицу «Све што није урађено од Бога води ка бољем» тако да се надам да ћете из овога писма и добронамерних примедби иницирати креативну сарадњу на пољзу српском народу пре свега и науке несумњиво.

 

Мене можете контактирати

на електронску адресу                bozzidar@inbox.ru

по skype:                                       koloven1

у Београду  на тел.                       +38161 322 0670

у Москви  на тел.                           +7929 9 32 23 72

детаљније на                                 www.bozidar.ru

СпасиБо(же) Ваша добра дела и разумевање

профессор Божидар Митровић, доктор правних наука,

руководилац Катедре грађанско-правних дисциплина Универзитета у Москви

 

От кого: anali@ius.bg.ac.rs

Кому: bozzidar@inbox.ru

Дата: Суббота, 15 декабря 2018, 22:18 +03:00

Тема: Anali PFB

.

Poštovani profesore Mitroviću,

zahvaljujem na vašem interesovanju da svoj rad „Dve civilizacije u Evropi“
objavite u časopisu Anali Pravnog fakulteta u Beogradu.

Naš časopis je kategorizovan kao nacionalni naučni časopis međunarodnog
značaja (M24).

Reč je o naučnoj publikaciji koja objavljuje rezultate naučnoistraživačkog
rada.

U Analima se, dakle, objavljuju originalni naučni radovi i pregledni
(revijski) članci te naučna kritika zakonodavne i sudske prakse.

Redakcija časopisa Anali razmatrala je vaš rukopis i utvrdila da bi
njegovo objavljivanje bitno odstupilo od naše dobro poznate uređivačke
politike, a naime, da objavljujemo naučne članke zasnovane na prethodno
sprovedenom naučnom istraživanju te u dovoljnoj meri naučno fundirane.

S poštovanjem,

Prof. dr Marija Karanikić Mirić

Glavni i odgovorni urednik

[1] anali (lat. annales: ljetopisi), zapisi o glavnim povijesnim događajima, bilježeni kronološkim redom; pojam se uglavnom podudara s pojmom ljetopisa. – Anali se javljaju već u najstarijih civiliziranih naroda (Egipćana, Asiraca, Kineza i dr.). Na razvoj historiografije u zapadnoj Europi izravno su utjecali anali antičkog Rima. U Rimu je od davnina vrhovni svećenik (pontifex maximus) imao dužnost redom bilježiti glavne događaje tijekom godine. Ti zapisci, objavljeni oko 123. pr. Kr. u zbirci od 80 knjiga pod naslovom Annales maximi (Annales pontificum), važan su izvor za najstariju povijest Rima. Povremeno se, već i u rimskoj antici, naziv annales pridaje i izrazito povijesnim djelima (Tacit). U srednjem vijeku pisali su ih uglavnom redovnici po samostanima. Među mnogobrojnim sačuvanim analima (Quedlinburški, Reimski, Fuldski, Praški i dr.) ističu se prijevod Annales regni Francorum (Laurissenses, Einhardi), najpouzdaniji izvor za povijest franačke države u razdoblju od 741. do 829. Naziv anali često se daje različitim godišnjacima, revijama i povremenim publikacijama (Anali Historijskog instituta HAZU u Dubrovniku; Anali Jadranskog instituta HAZU itd.). У фусноти намерно остављам окупационо писмо Латина, како је текст наведен у енциклопедијској одредници Лексикографског завода Мирослав Крлежа

http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=2450

[2] Легитимација професора ми је свечано уручена на практично – образовном семинару у Привредној комори Југославије «Економско решавање спорова у Русији» 21. октобра 2002. г., на којем тадашњи подпредседник Привредне коморе Југославије Павле Пашајлић, није дозволио да изложим пар речи о значају «Кормчје књиге (Законоправила/Крмчије) Светог Саве Српског», која се примењивала у Србији од 1219. године, у Бугарској од 1221. године, Русији од 1272. године а онда и на простору који данас називамо Румунија и Венгрија (Мађарска), иако сам ја био један од иницатора семинара и члан радног председништва скупа и било је планирано да одржим и одвојено предавање о значају Законоправила Св. Саве.

[3]  Пољак Вацлав Маћејовски (1792–1883) Жика Бујуклић: «Римско право у докторским тезама Николе Крстића из 1854. године», научни часопис «Анали», број 66/3 (2018), стр. 34

[4] «15 На младог Крстића је својим пансловенским идејама могао имати утицајa и вођа чешког препорода историчар Франтишек Палацки (1798–1876), нарочито његово дело „Právo staroslovanské: Srovnání zákonův cara Stefana Dušana srbského s nejstaršími řády zemskými v Čechách“, Časopis Českého museum XI(1)/1837, 68–110.Тим пре што се у српском преводу појавило још 1849. године, у 2. свесци Гласника Друштва србске словесности.»

[5]  Жика Бујуклић: «Римско право у докторским тезама Николе Крстића из 1854. године», научни часопис «Анали», број 66/3 (2018), стр. 35.

[6] Јаша Томић: «Критика Руварчеве школе», Српско-српско пријатељство, 7509. године, стр. 10, према оригиналу «Бој на Косову – Сеобра Срба – Црна Гора: Критика Руварчеве школе», Нови Сад, 1908. године,

[7] Джон Генри Вигмор (1863 — 1943): J.H. Wigmore «The Panorama of the world’s legal systems» First edition 1928; second edition 1936.