02.
Полемика

Радомир Батуран
КАКО НОВИНАР И ВЛАСНИК ПИЦЕРИЈЕ ИСТРАЖУЈУ КОНФЛИКТ У ЈУЖНОЈ ПОКРАЈИНИ СРБИЈЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА?

 

Читајући текст In spare moments between customers this pizza shop owner writes novels. His latest explores the 1998-99 conflict in Kosovo у Торонту Стару новинара Сандро Контента о најновијем роману The Thin Line Препарима Каплана уочили смо два симпатична и аутентичних запажања: прво, да је романописац и продавац пице и да истовремено мотри на два екрана - на један да види када у радњу уђе нови купац, а на други - да настави реченицу свог романа који пише. Друго добро запажање је да је Канада свет у малом и да имигрантима доласком у Канаду ”diversity becomes the culture, not ethnic or religious nationalism”.

Све остало је написано са тенденцијом да се осуди српска војска и полиција која је бранила темељну покрајину своје државе, звана Косово и Метохија од првих година примања хришћанства на њој. Новинару није довољно да осуди оружане снаге Србије него индиректно оптужује чак и децу Срба имиграната у Канади стављајући им уста пишчево сведочење да су у његовој кући, као најбољи пријатељи његовог сина, узвикивали: ”Proud to bi Serbian!”.

Иако у самом наслову овога новинарског чланка пише: “His lastesт explores the 1998-99 conflict in Kosovo”, у тексту госпдина Контента не налазимо ништа истраживачко. И аутор романа и новинар који о њему пише фокусирају се на наводни масакр 20 жена и деце који су извршиле оружане снаге Србије у једној албанској кући у овој јужној покрајини Србије у априлу 1999. Ни један не спомиње да су баш у то време 19 НАТО држава Америке и Европе скоро три месеца непрестано бомбардовале Србију и убиле више хиљада српских цивила, међу којима и бројну децу. Истовремено у тој сепаратистичко-терористичкој побуни Албанаца у овој покрајини Србије киндаповано је преко 100 српских младића и из њих живих вађени им унутрашњи органи у легалним болницама на Косову и Метохији и илегалним у Албанији и препродавани богатим људима у Турској, Немачкој, САД и другим европским и арапским државама. Не помиљу ни читаве градске четврти у Србији, ни мостове, ни фабрике, телевизијске и радио станице, цркве, болнице, школе, возове и аутобусе у којима су поубијали на хиљаде цивила и њихове деце. Прецизно су пребројали 900,000 привремено и организовано протераних Албанаца са Косова и Метохије у време српског и НАТО-албанског сукоба у овој покрајини Србије, ни њихов повратак, са пљачкашима Албанцима из Албаније, у своје куће и станове и на отету имовину протераних Срба. Таман посла да помену 800, 000 Албанаца које је комунистички диктатор Јосип Броз Тито примио из Албаније, а забранио приближно толиком броју Срба да се врате на своју имовину са које су их протерали албански фашисти, звани балисти, за време Другог светског рата.

За време и после тог конфликта Албанци су етнички очистили 250,000 Срба са Косова и Метохије прогнавши их у градове и села остатка Србије и то све пред очима НАТО војника Америке и Европе који су тобоже дошли у ову српску покрајину да успоставе мир. Данас видимо да су ту дошли да је окупирају и створе тзв. Независну Републику Косово, другу албанску државу на територији Србије. Ни о томе не написаше ни речи ”истраживачи конфликта” – новинар Торонтостара ни његов саговорник, албански власник пицерије и романописац, у својој ”horrific story well documented”, како каже наречени новинар.

Ми не негирамо да су и српске одбрамбене снаге вршиле злочине при гушењу побуне албанских терористичких група, како их је на почетку овог цивилног рата прогласила и америчка држава, а после помагала све до данашњих дана да окупирају и отму Србији 17% њене духовно и материјано темељне земље и протерају Србе са ње. Србима из ове покрајине ни после 20 година вербалног обећавања није дозвољено да се врате у своје куће и станове на Косову и Метохији. Не дају им ни да упале свеће на вековним гробљима својих предака широм ове покрајине. Ни о овоме ни речи не прочитасмо у репортажи Сандра Каплана.

Познато нам је и то да је од укупног броја суђених у Међународном суду у Хагу било око 70% Срба, 19,5% Хрвата, 10% муслимана и 0, 5% Албанаца. Тај однос је приближно исти и по броју осуђених, с тим што је 6 Срба умрло у затвору овог трибунала. Команданти тих терористичких албанских група су сада на власти тзв. самопроглашене Републике Косово. Питамо се утврди ли тај међународни суд ”правде” ко је побио све сведоке који су се пријавили да сведоче против то мало оптужених команданата терористичких група Албанаца. Зашто су побијени? Због чега Срби поумираше у том и таквом суду? Још се питамо па ко онда поби, протера и киднапова толике хиљаде Срба са њихове Покрајине Косово и Метохија? Има ли у оваквом тобоже документованом писању и суђењу обичног људског и интелектуалног поштења, а да о судској правди и не говоримо.

Све што сам написао у овом коментару односи се на репортажу новинара Сандра Контета и у њој цитираних одговоре аутора романа ”The Tiny Liнe”. Kада наведени роман прочитамо, писаћемо и о њемум.

Коментари

Оставите одговор

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Мила Фокас
Торонто

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2019