20.
Поезија

Невена Лишанин
Обрва код Краљева
ПЕСМЕ

 

Отуђење

Заборависмо своје име.
Мењали су нам порекло.
Други нам сад пишу риме,
како нам тече мед и млеко.

Оставише нам стварну привид
те се с њом стописмо.
А кад нам ослепеше вид,
с тим се лако помирисмо.

Небитна лица, смешне креатуре
мозак нам неприметно празне.
Да ће нам бити боље, кажу карикатуре,
и ми поверовасмо у неистине разне.

А кад нам сервираше примитивизам,
с радошћу га дочекасмо.
Вратише нас у дарвинизам.
Сопствено сунце угасисмо.

Тешки дани нам дођоше.
Традицију позвасмо.
Карикатуре осташе.
Ми остали одосмо.

 

А када оду

Горко нама сунце греје,
док нам је у душама киша.
У мислима нам снег сад веје.
У срцима је бура све виша.

Када ће нам доћи разума глас,
очи да нам отвори и да каже: „Стани!
Хоћеш ли тражити за себе спас
Ил' ћеш чекат' осуд ненадани?“

Ал' тај ће те осуд једног дана стићи
И ти више нећеш имат' куд.
Само ћеш му лагано прићи,
молићеш га за лажан суд.

Схватићеш да тада већ је касно.
Друге корене ми смо посадили.
Генерације ће плакати гласно,
што смо небо своје занемарили.

Ал'друго нам небо плавље тада беше
Туђе нам сунце имаше јачи сјај.
Друге нам птице боље певаше.
И ми заборависмо свој гај.

Потражисмо срећу под другом крошњом.
Да смо је нашли, убедисмо сене.
Деца нам седе под туђом трешњом,
А једна њихова неприметно вене.

Године ће проћи, неко ће се сетити:
„Тамо негде имам нешто своје.
Мисли ће ми одувек летети,
док се не вратим тамо где ме чека Моје.“

 

Заборависмо

Отргли смо се од заборава
Заборавили смо све
све су нам други однели
Однели су мисли
мисли једног света
света којег више нема
нема ни очинског хлеба
хлеба од наше земље
земље што је била плодна
плодна док нам је нису узели
узели и својом створили
створили па туђом направили
направили и свест уништили
уништили па је присвојили
присвојили
отргли смо се.
од заборава.
заборависмо.

 

Нађен

Проклетство је оно
без чега живиш
за шта не знаш
да можеш да имаш
све док га не упознаш
покуца ти тако
на врата иза којих
људи увек нешто
чекају
и ти му кажеш:
да, на правом си
месту, ниси погрешио
отварам ти своје срце
иако је оно одавно већ
отворено
али оно је дато да воли
не затвара се
па чак ни за оне што
су дошли из далека
баш код тебе
да преиспитају своју
судбину
учећи нешто ново
док нису одлучили
да себе открију
кроз тебе
а ни сам ниси схватао
да си себе открио
да ниси лош
јер можеш да
волиш
јер си богат онолико
колико можеш да волиш
дајеш му срећу, па си и ти
срећан
иако се среће увек бојиш
а не треба је се бојати
приграби је, док не оде
може бити касно
не мирише невен свакога дана
не може га свако убрати
срећни су они који су му
покуцали на врата
бојали су се
док срећу нису поделили
те заједно и научили
како цвет заиста
мирише

 

Гусеница

Добро је мењати се
ни небо није баш увек плаво
не полети ни свака птица
некад си мислио туђом главом

Добро је мењати се
то значи да си жив
осетио си и чист ваздух
сада можеш да дишеш

Добро је мењати се
видиш да није страшно закаснити
а ни туфне не морају бити увек у моди
сада их носиш слободније

Добро је мењати се
одеш, па се вратиш
али се никада не вратиш исти
јер се и места са тобом мењају

Добро је мењати се
не мораш цео живот бити гусеница
а ни крила се не пролазе тако лако
још ако тражиш посебан дезен...

Добро је мењати се
јер неке реке теку узводно
онда дођу до стена
и настављају

Добро је мењати се
за шта су ти и дали памет
до да је користиш
док те глава не заболи

Па и ако заболи, није важно
барем знаш да не боли узалуд

Јадни су они
Који се нису променили.

 

Привиђење

Не веруј ми

Ја сам само привиђење

Онога што зовеш судбином

Тек мали трачак наде

У твојим сновима

Твоја мисао у слатким ноћима

Што те отргне од стварности

Самоћа твога разума

Који ти срцу помрси конце

Звезда над твојим облацима

Облак под твојим звездама

Не веруј ми

Докле год ово привиђење

Не остави наду

Да ће нам се мисли

Помрсити са самоћом.

Тада ми поверуј

Да сам само звезда твојих облака

 

Не дај се у мене заљубити

Не дај се у мене заљубити,

ја нисам биће овога века.

Моје светове не можеш разумети.

Ко је још и научио да чека.

 

Ја нисам биће овога века,

мисли ме воде на другу страну.

Песме су моје невина река,

када наиђу на твоју брану.

 

Мисли ме воде на другу страну,

ка невену што никад не процвета.

Носе ме на Хомерову грану,

овог мог невидљивог епа.

 

Не дај се у мене заљубити,

мене вуче друга струја.

Моја сенка се не може успети,

до твог живота што заде

Коментари

Оставите одговор

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2020