Редакција
Лука Јоксимовић Барбат
Београд
Покушај поновног стварања света
Сакупљам у чашу делиће разбијеног света.
Оне крупније стављам у теглу.
Нису ми потребна бурад.
Свет је тако темељито здробљен
да ће и најкрупнији комади стати у теглу од два килограма.
Већ пуним милиониту чашу и стохиљадиту теглу,
А још не назирем крај своме послу.
Дунуо је снажан ветар, преврнуо је све моје чаше и тегле -
Биле су од стакла.
Разбиле су се у прахпарчад.
Због старих навика нисам користио пластику.
Пропао је још један покушај поновног стварања света.
У белом
Заоденути су у бело,
а нису анђели.
Лепршају белим ходницима,
а нису лабудови.
Често навлаче и беле маске,
а нису молери.
Често сликају и мере,
а нису фотографи, нити кројачи.
Имају много клијената,
много муштерија, много поклоника,
а нису адвокати, бакалини, нити богови.
Ходочасници им долазе на ноге,
пуних руку дарова,
драговољно се подвргавајући
пипању, гњечењу, бодењу,
сечењу и одсецању телесних
приноса на жртву.
Спасени постају вечити пацијенти,
а они други, у гробу вечни.
Коментари