24.
Писмо

Драгољуб Збиљић:
ОТВОРЕНО ПИСМО УДРУЖЕЊА „ЋИРИЛИЦА“ (2001-2021) ГЛАВНОМ УЕРДНИКУ „INFORMERA“ ГДИНУ DRAGANU J. VUČIČEVIĆU И UREĐIVAČKOM KOLEGIJUMU ЗАШТО И ВИ ЛИЧНО И ВАШ ДНЕВНИ ЛИСТ СА ЗАВИДНИМ ТИРАЖОМ НЕ ПОШТУЈЕТЕ ЧЛАН 10. УСТАВА СРБИЈЕ ИЗ 2006. ГОДИНЕ?

Поштовaни гдине DRAGANЕ J. VUČIČEVIĆU и чланови Uređivačkog kolеgijima дневног листа „Informer“ са завидним тиражом, пишемо Вам дана 27. феебруара 2021. године, на дан када је Ваш лист објавио Specijalno izdanje „Jasenovac, skrivana istina, Izveštaj Zemaljske komisije Hrvatskе iz 1945. godine“.
Као новинарима – којима ретко ко поставља питања и још ређе вас хвале и када има разлога за то, а критикују вас и када има и када нема разлога, питамо Вас: ЗАШТО И ВИ, КАО И ВЕЋИНА НОВИНА У СРБИЈИ, ВЕЋ ДУГО (15 ГОДИНА) НЕ ПОШТУЈЕТЕ НАРОДНУ ВОЉУ С РЕФЕРЕНДУМА ЗА УСТАВ СРБИЈЕ ИЗ 2006. ГОДИНЕ, КАДА ЈЕ НАРОД ИЗГЛАСАО И ЧЛАН 10. У КОМЕ ЈАСНО СТОЈИ, И ТО У СТАВУ ПРВОМ, У КОМЕ СЕ ОДРЕЂУЈЕ СЛУЖБЕНИ ЈЕЗИК И СЛУЖБЕНО ПИСМО НА ЦЕЛОЈ ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ САСВИМ ЈАСНО (цитиармо): „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.“ Други став нећемо цитирати зато што се он односи на друге језике и друга писма и тај став се у Србији апсолутно поштује и примењује у скалду с Уставом. Једино се ретко (свега 10 одсто у јавности) не приемњује уставан обавеза у вези ас српским језиком и (ћириличким) писмом.
Ако бисте нам, као неки други, одговорили да Ви нисте дужни да поштујете и примењујете Члан 10. Устава Србије јер сте „приватна фирма“, па имате право да пишете којим ви желите писмом, ми ћемо Вам унапред дати одговор да Устав у цитираном не каже да постоје два устава, па да се један устав односи на државне и друштвене, а други на приавтне форме. Устав је у свим државама један, српски језик је један, српско (наведено у Уставу изричито – ћириличко) писмо и српски народ је јединствен народ, макар кад је реч о писму као посебној националној вредности и идентитетској чињеници.
Дакле, зашто у свих последњих 15 година (и) Ви кршите уставну обавезу која се односи на све институције, све форме и на све појединце без изузетака, осим у личној употреби (када као појединац за своје личне потребе можете да прилагодите и киенско писмо за српски језик, па да њиме правите личне белешке. Али, како лист правите свакако за читаоце на српском језику, Устав (и) Вас изричито обавезује да лист штампате на српском (ћириличком) писму, како изричито, видесмо, пише у Члану 10. Устава.
Ми претпостављамо да Вас нико од дражвних органа није посети да Вас подсети на уставну јасну обавезу, јер знамо сви да дражвни органи, али и лингвисти у својим институцијама за српски језик такође нису уважили и не уважавају свуда ову уставну обавезу у вези с писањем српског језика. Кад већ државне институције и језичка струка такође избегавају поштовање и примену споменуте уставне обавезе, ми Вас, наравно, не можемо ничим казнити. Али рачунамо ан Вашу нормалну културну и националну свест која је, верујемо код Вас на натпросечном нивоу, можемо само да Вас питамо и да убудуће очекујемо да Ви, као лист на српском језику, пређете на штампање свог листа ћириличким писмом. (Имали сте пример недељника „Печат“. И они су најпре штампали новине хрватским писмом, па су пре десетак година прешли на ћириличко писмо и тиме дали допринос не само правној држави уважавањен Устава Србије него су тиме допринели и цивилизацијским настојањима нашег и још неких удружења да се Срби врате свом писму ус вом ејзику, јер сви други народи чувају свој језик на свом, а не на туђем писму.
У вези с нашим питањем подсетићемо Вас да судбина посебно српске ћирилице била је још од 11. века најпрогоњеније и најчешеће забрањивано писмо у окупацијама Срба и Србије, а нарочито је пррогон ћириличког писма био успешан у време Брозове комунистичке владавине, када су Срби плански, смишљено и практичним поступцима и фавориазцијом хрватског писма међу Србима они већински изгубили у јавнсоти своје писмо чак до данашњих 90 одсто. Остало је свега десетак досто изузетака ћирилице у језику Срба. Спровођено је насилно фаворизовање хрватског писма међу Србима у Југославији на све начине, па и ширењем обмане о лажној „равноправности писама“, при чему су политичари на приговор о изостављању ћирилице то изостављање објашњавали „равноправношћу писама“.
О томе има још много да се говори и шири истина, о којој многе новине, па и Ви још никада нисте обавештавали чиатоце. Нисте, вероавтно, могли ни да пишете о томе, јер бисте се онда морали сами упитати зашто и Ви не објављујете своје новине на српском (ћириличком) писму у складу с цитираном уставном обавезом.
Само још ово да споменемо у вези с Вашим Специајлним додатком о Јасеновцу. У тадашњој НДХ, када се пунио Јасеновац будућим жртвама, донета је наригорознија Законска одредба о забрани ћирилице која је имала само два члана. У једном је галсила „забрана ћирилице“, а у другом члану „кажњава се“. А тамо је Србима казна због писањаа ћирилицом била и смртна, иако она није таква била и формално наведена у тој Законској одредби, али се у пракси примењивала. И сада, Ви сте с правом објавили специјални додатак о Јасеновцу у коме нико није смео ни ад помисли да пише ћирилицом, него само том хрватском латиницом коју је српски народ само међусобно шапатом смео изван логоар звати „усташица“. Наравно, не зато што је то било писмо (и) усташа, него само зато што је усташки режим под Павелићем усвојио тако строгу забрану ћирилице и наредио и Србима само то латиничко писмо.

И сада, после 70 и више година од Јасеновца и тако строге забарне српсек азбуке у то време, Ви и други не пишете српски језик српским писмом, него, практично, следите жељу власти из НДХ да сви Срби морају писати свој језик хрватским писмом. Заборавили сте да и данас у Хрватској постоји чекићање ћирилице, а Ви и многи други, добровољно сте српско писмо сами ишчекићали, спроводећи и даље тзв. равноправност писама која не постоји у Уставу Србије, јер више не постоји никакав тзв. српскохрватски језик и „српско-хрватско“ ни језичко ни било какво, па ни државно заједништво.
Дакле, поштовани гдиен Вучићевићу и чланови Уердничког колегијума беоам читаног „Информера“ питамо Вас: зашто не поштујете Члан 10. Устава Србије и зашто и даље српски језик, неуставно, у Вашим новинама не пишете српским писмом?

С поштоавњем,
За Удружење „Ћирилица“ (2001-2021)
Нови Сад, 27. фебруара 2021.
председник Скупштине
Драгољуб Збиљић, с. р.
П. С.
Желимо да обајвите наше писмо
У Вашем цењеном листу.

Коментари

Оставите одговор

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2021