Србија треба да тужи НАТО за сва зла која јој је ова војна алијанса учинила

Чини ми се да су Срби у некој врсти националне депресије, што је природно после свега што су преживели и што и даље преживљавају. Ипак, рекао бих да је ваш народ изгубио поверење у све и сваког. Кичма Србије још увек није поломљена, али је прилично савијена. Потребно је много времена да би се Србија исправила, стала на своје ноге.

Најбоље решење је смоћи снаге, и прво рећи вашем народу шта
му је учињено, али предочити то и целом свету. Знам да то није лако, али тек када се људи у Србији буду пробудили и буду схватили да је НАТО агресијом на СРЈ 1999. године починио геноцид над српским народом, ствари у вашој земљи ћe кренути набоље. Затварати очи пред истином, савијати кичму – то никуд не води.

То треба да знају и ваши политичари. Покушај отимања Кос-мета, које је душа словенства, а можда и душа читавог православља, стравичан је акт, не само за Србију, него и за читав свет. Према мом мишљењу, то је криминални чин, за који је пре свега одговорна Европска унија, па онда Уједињјене нације. Мени је, пре свега, незамисливо да неко отима Космет од Србије. Па Космет је душа српског народа. То би било као када би неко отргао од Француске Париз. То је злочин, апсурдан злочин. И зато кажем да би Београд требало да тужи НАТО за сва зла која је ова војна алијанса учинила Србији. Србија мора да изведе НАТО пред Међународни трибунал у Хагу, и то званичним процесом, без страха и зазора. Уколико се, пак, тај суд о све оглуши и не донесе пресуду у корист Србије, онда је потребно формирати Интернационални суд савести. Ја вам стојим на располагању да заједно започнемо ту активност. Увелико о томе говорим у Европи.

Пре две године апеловао сам на УНЕСКО да стави Косово и
Метохију под своју заштиту. Међутим, испоставило се да УНЕСКО има неке своје ”критеријуме” веома чудан приступ очувању ог-ромних духовних, уметничких вредности које постоје на Космету. Примера ради, водио сам и једну кампању у циљу заштите познатих винограда у Швајцарској. Они су ушли под заштиту УНЕСКА, али вредности на Космету још увек не. То је парадокс.

Текст је преузет из ”Печата”, бр. 70