Јадранка Марковић
Жена
Жање ексере
кроз живот цијели
њежност пружа.
Тврда к’о камен мермерни,
блага к’о мирис ружа
у прољеће кад све озелени.
Извор живота
и меда,
сунца, мјесеца и звијезда;
све оно што оплемењује
и што љубав треба.
Кроз живот тече
Јутро,
обданица
и вече.
А ноћ кад дође,
она снагу из срца прими
па тмину у снопове скупи,
у скривене одаје душе одложи,
гдеје се горчина невидно њише,
гдје се у тмини
ноћна тмуша таложи.
Њена су свитања брава на одаје таме.
Тад бијеле руке као рој пчела по цио дан…
А некад драго раме
уздрма јој срца сан.
Жена је пламени камен
и извор сунца
и чаша отрова и меда.
У свакој исконски помен,
у свакој топло срце куца,
у свакој све оно
што љубав, топлину и њежност
даје и треба.
Коментари