Антон Бајало
Локуст
и’ тме
у тму
ноћ собом
носи
мрак витла
мне
трљамо
о се’
љутњу
усмрд
порама шапуће
тесно
време
бреме
утешњених бедара
кркља клокоће клобучи копрца
кастигуља кочоперна
опетајући свежњи
одзврндалих сата
наслагане
препакивам
носим
приказе наказе указе
бауљају
јауком
зубатих табана
злоћом трепера
мргодних крезова
обгрљени
оловом лањских вести
згужвана
грудва тела
кесама
карамелизованих снова
змијугају
шавови умора
модра
под оком
патина
добују
неумором
фришког јутра
прозукли уздаси
малодушног сажаљења
музара
глодара
облизнута осмеха
врпољом
негодом
огледамо
себе
утваре
себе
приказе наказе указе
Pages: [ 1 ] [ 2 ]
Коментари