Зарезивање у камену на српском језику и писму широм света

“И земља изгуби цвет,
и небо доби звезду”
(Запис на крајпуташу у Старом Расу, средњи век) 1

Избор: Мирко Палфи, Торонто

Радомир Путниковић, Лондон, Енглеска
1. Млади су некад били авангарда. Данас су незапослени.
2. Шестица се дубоко поклонила, па је постала деветка.
3. Бог се у нашем случају можда и покајао, али шта му сада вреди.
4. Ушли смо у ново доба с блатом на обући. Нисмо имали време
на да скинемо опанке.

Миливоје Јозић, Латковац код Александровца Жупског
1. Слобода нема цену. Кол'ко ко да.
2. Мајмунизација не одступа пред глобализацијом. Све је више
банана-држава.
3. Идем редовно на посао. Ни код куће немам шта да радим.

Борислав Богдановић, Огар код Пећинаца
1. Где је много прошлости, будућност никада не стигне на време.

Бранислав Брана Црнчевић, Рума
1. Дајте ми средство, циљ ћу наћи сам.

Павле Ађански, Сремска Митровица
1. Човеку који мисли да све зна преостаје још само да промени
мишљење.
2. Ко нема ништа, спреман је на све.

Васка Јукић Марјановић, Вуковар
1. Неке жене тврде да су сви мушкарци исти. Сумњиво ми је то-
лико искуство.
2. И кајање је привилегија. Нема свако могућност да прави вели-
ке грешке.

Живота Филиповић, Стрмна Гора код Ваљева
1. All rights reserved. For whom?

Миљенко Жуборски, Београд
1. Глупост је врста покретне имовине коју нам нико не може одузети.
2. У игри жандара и лопова нико није хтео да буде лопов, али та-
да смо били деца.

Ранко Гузина, Сопјанска Греда
1. Извозимо или памет или балване. Код нас нема средине.

Павле Ковачевић, Рзничке Шуме код Дечана
1. Народ који може више да издржи, касније се буди.
2. Остао сам при свом мишљењу. Други одоше даље.

Дејан Патаковић, Београд
1. Како живим? Зар немате неко лепше питање?!
2. Извоз мозгова не угрожава домаће потребе. Сировина имамо
на претек!
3. Душу су ми узели, али шта ми фали?! Ја нисам емотивац!

Срба Павловић, Мало Орашје
1. У мојој кући тајна вечера. Једемо крадом једни од других.
2. Ми смо јако паметан народ, код нас чак и геније сматрају будалама!
3. У основи вештине владања је владати собом.

Милен Миливојевић, Драјинац код Сврљига
1. Ко је стално окренут прошлости, у будућност улази натрашке.
2. Тражим бољи живот. Срамота ме да ово што имам дам за отаџбину!

Радомир Рацковић, Бери код Подгорице
1. Стари Словени су се доселили на Балкан, млади одселили!
2. Најјача је она нација која има најслабију армију незапослених.

Витомир Теофиловић, Врчин код Београда
1. За ово данас нико није крив. Сви су заслужни.
2. Цео свет луд, само ми нормални. То није нормално!
3. Кад загусти, људи се прореде.
4. Више не притежем каиш. Појео сам га.

Радиша В. Ђокић, Живица код Пожаревца
1. Ближи смо природи када је упознајемо него кад је мењамо.
2. Опасно је рећи истину онима који живе од лажи.
3. Све је речено кад мора да се ћути!

Саша Миловановић, Београд
1. Не знам кад ће плата. Нисам ја Нострадамус!
2. Обећали би они и више, али им је сиромашан речник.

Бојан Љубеновић, Београд
1. Савет ја као лош поклон. Нерадо се прима, а радо поклања.
2. Ништа нас тако не спаја као линија разграничења.

Гојко Божовић, Бобово, Пљевља
1. Актуелна дезинформација: Добар дан!
2. И ово ће некоме бити стара добра времена!

Горан Докна, Београд
1. Живим у нади. Другу адресу немам.
2. Ако је ћутање злато, дајте и мени једну полугу.

Драгослав Митровић, Лесковац
1. Пропустио је животну шансу. Да умре као човек.

Слободан Симић, Ужице
1. Ко каже да не знамо да пливамо?! Буши чамац!
2. Боже, правде! Химна или вапај?
3. Млади су отишли у свет. На младима свет остаје.

Владислав Влаховић, Ровци код Колашина
1. Тек кад глупака похвалиш, осјетиш раскош глупости!
2. И смрад је средство самоодбране.

Драган Рајичић, Крагујевац
1. Последњи воз је наше национално превозно средство.
2. Истина о нама би се много брже пробијала у свет да је и ми знамо.

Јасмина Буква, Параћин
1. Па шта ако сам мртав! Ако могу да гласам, могу и пензију да примам!
2. Време је релативно. Пет до дванаест најдуже траје.

Вјекослав Вукадин, Ротердам, Холандија
1. Водица је света – увек и свуда, а нарочито у пустињи.
2. Неман се спрема – док жртва дријема.
3. Гдје су изазови – ту су и искушења. Гдје су подвизи –
ту су и гријехови.
4. Историјски точак лакше се покреће ако није издуван.

Мирко Палфи, Торонто (избор Редакције)
1. Срце је откуцало своје… А сат је и даље куцао.
2. Криза је тако дрмала да су многи и зубе погубили.
3. Опасан си, пријатељу, превише си поштен!
4. Стигао сам до границе своје вере. Куда сада?

1 Ове стихове пронашао је Растко Петровић на крајпуташу, обрасле у
маховини, поред Цркве св. Петра у Старом Расу. Скинуо је маховину
са њих и записао их у свом путопису.