Катарина Костић
Радовану несмртном
Разгоропадиле се авети.
Рањена звер
Пропиње се, кочопери
Прети небу и земљи
Да ће судије аветиње
Васиону у ред довести
А некмоли (мајушну) Србију.
Сва права јој одузети
Сем дозволе да ћути.
Главе до земље погнуте
Да се по њој може газити
Данак убирати
У јаничаре одводити.
Лица покривеног
да очи не виде
кад рука потписом аминује
продаје, предаје и издаје
до последњег Обилића.
Урлају губаве авети
О демократској правди
У име које прогањају,
Сумњиче, у куће упадају,
Документа одузимају,
Забране изричу,
Радним људима кораке броје
Женама и деци залогаје.
Здрави сан у мору претварају.
Дошло време да губавци
Здравима суде.
Злочинци против мира
Суде миротворцу
За своје злочине.
И самом злу се толико зла
Смучило.
Па се поче каменити.
Нема коме да се кези,
Нема кога да заводи
Нема кога да победи.
Нова представа је на помолу
Помраченог ума
Зло се у амбис сурвава
Са лучом истине и правде
Радован се приближава.
Коментари