12.
Наталија Крстић

Моја отаџбина су сви које волим и све што је у Србији

Чека мене моја тетка Биља преко брда, преко мора, а ја летим у
Србију на крилима авиона. Чекају ме: Аница, Павле и Мики; и шљи-
вик, и штала. А у штали: Булка, Мица, Цица, Ружица и теле Јаз. А
оваца више немамо. Чека ме и поврће у пластенику да га залијем.
И кромпир, и шаргарепа да их извадим из земље и лепо оперем.
Све комшинице су ми сестре. А мало даље, у Блацу, живи моја
тетка Љиља, теча Драги, брат Лазар и сестра Аница. А што се Ани-
ца и ја лепо играмо! Стално правимо модне ревије, шминкамо се
и пресвлачимо. А Павле и Кики по цео дан седе за компјутером. И
он јадан им се отме и побегне да се поквари.
Мој велики брат Мики вози нас на трактору, а машта и при-
ча само о мотору.
Нема нама ништа без наше тетке Биље. По цео дан ради у пољу.
Дође само да нам спреми ручак и да нас одвезе на њеном трактору
на реку. А тамо је најлепше. Скачемо, пливамо, вичемо, играмо се
на песку… А река бежи, и бежи… Велика је Србија. Треба сва деца
да се окупају и сва поља да се залију.
Чека мене моја тетка Биља да ме опет води на Копаоник. Тамо
је предивно. Са њега се види цела Србија. И из Канаде се види
Копаоник. Сав у мекој, зеленој трави и само чујем како краве пасу,
а око нас свуда велики теписи јела…
Чека мене моја тетка Биља. Чим се школа заврши, летим ја, на
крилима авиона, у моју Србију. Моја отаџбина су сви које волим
и све што је у Србији.

(Рад је награђен Другом наградом на конкурсу ”Српска културна
баштина” Конгреса Српског Уједињења у Ванкуверу 2009)

Слични текстови


Зоран Ђурић
Јутро над високим Дечанима

Жикица Милошевић
Паралела

Јан Бенсон
Светионик љубави

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026