Нада Матушев
Moje најлепше осећање
Сви имамо своје емоције, свако на свој начин испољава радост, ус-
хићење, срећу.
Ја сам се најлепше осећала када сам упознала свог друга Ку-
кија. Не знам шта се десило, али то је било тако чаробно.
Били смо другари, онда је то са моје стране прешло у љубав.
Сама реч љубав говори колико је то јако осећање. Обузме ти цело
тело, осетиш лептириће у стомаку, добијеш крила да полетиш.
Не знам шта ми је било али сама помисао на његове очи и пре-
леп осмех… Његов осмех будио је у мени нешто што је било са-
кривено у дну душе. Стално сам мислила на њега, чак ми се деша-
вало да не могу ноћима да заспим. Сваким нашим сусретом била
сам све чуднија и узнемиренија. Он је то приметио, свака његова
реч отварала ми је срце све дубље. Ја мислим да сам и ја будила
нешто у њему. Мислим да сам му била важана, био је уз мене у
најтежим тренуцима. Помогао ми је много у животу, уз њега се ни-
чега нисам бојала. Чини ми се да сам била спремна да напустим
цео свет са њим и да одем негде далеко.
Сваким даном све више смо се волели, живели смо као једно
биће. Сами смо били против свих љубоморних и злих људи. Пре-
живели смо много успона и падова. Најтанија осећања јављала су
ми се само на помисао о њему. Мојој срећи није било краја, али
све што је лепо кратко траје…
Сећања из прошлости су нас раздвојила и свако је пошао сво-
јим путем.
Још данас када се сетим те љубави, осећам да сам била много
срећна и да је он био прави дечко за мене. У мом срцу и даље чу-
вам посебно место за њега.
Коментари