Марко Стаматовић
Ex ponti
Сени Ива
Четрдесет лета прође,
Ново тад Ти не дође;
Вечан наш Хомер поста,
Чвршћи од самог Моста.
Две обале Делом свеже,
Да од се никад не беже;
Кроз векове да сијају,
Чулима свим да пријају...
Двери Истока није,
Већу Тајну Мост крије;
Предано свак нек гледа,
Пре но што јој се преда:
Са Ћупријом поста Један
Прошлих и Будућих Вредан;
Јер је тај трен живота,
Надземаљска Лепота.
(На Дрини Ћуприја, 2015)
На Принципа мосту
Вихор над Реком игра,
Разигран као чигра;
Силан поводањ спрема
Док заборав у нас дрема...
Из праха се Град буди
Мржњи свакој да суди;
Слободи Двор зида,
У Славу Божја Вида.
Темељ Сећању гради
Јунацима Вери Нади;
Нeвољи у лице гледа,
Без жеље да се преда...
У Славу наших ЈУНАКА!
Коментари