Душица Ивановић
Групни наступ са радњом
У амфитеатру
Под отвореним небом
Наступамо уиграно
Ти и ја у дуету
Додељене су нам улоге тешке
Глумимо као да нисмо глумци
Формом неспутани
Живимо као на позорници
Испод кулиса и иза шминке
Симултано
Разбијамо живот у парампарчад
Оно што видим срцем
Тамо где не почиње
И где се не завршава
Где простор време не зачиње
Где време простор не заузима
Тамо
Ставићу речи као каријатиде
Тачке и зарезе као сводове
Под небом што се распростире
У недоглед
У кући без темеља
У собама без зидова
Постоје само бескрајни прозори
Кроз њих гледамо
Срцем, не очима
Себе као у огледалу
Ни на небу ни на земљи
У непомичну површину језерску
Јутрос се уселило небо
Отворило
Невидљиве капије
Па се загледало у себе
И помислило
Никада још свет није видео
Толико плавила у својим водама
И никад птице селице
Нису мењале
Своје путање устаљене
Да би се ту одмориле
На ушћу облака у воду (или обратно?)
Крај непомичне површине језерске
Јутрос сам стала зачуђена
Задивљена
Густом тишином шуме
Па уобразила
Да висим над водом
Наглавачке
Реч међу зубима
Неко се роди с грмљавином у ушима
Неко кроз живот пролази носећи
Две главе завађене на раменима
Други пак тишином свет око себе пустоше
Потроше све што на звук наликује
Не знам где припадам
Нема ме ни у једном од ових светова
Не говорим језик грома ни ћутања
Ја овуда само случајно пролазим
Држећи реч чврсто мећу зубима
Твој и мој бол
Треба превалити миље
Пронстранства широка
Раздаљине
Да би се срели и упознали
Твој и мој бол
Подићи слушалицу
Слушати, знати
Нежношћу такнути глас
Везати у нераскидив чвор
Твој и мој бол
Отворити срце
Бране подигнути
Пустити, дозволити
Да се излије
Твој и мој бол

Коментари