Катарина Костић
Мали и велики
Ако се родиш у малом месту
на неком острву или полуострву
које није познато по атомској бомби,
већ по реткој риби, због незагађене воде,
можеш бити преко ноћи изгнан.
Ако се буниш
У прах и пепео бићеш претворен.
Није предвиђено да жалбу пишеш.
Ако у твом дворишту избије нафта
ујутру следећег дана
добићеш монетарног господара.
Оглушиће се о осведоченост
да си самом себи довољан.
Убедиће те да су ти суседи
смртни непријатељи
и да те штити једино Велики Тата
распродајом демократског хаоса.
Ако си мало већи од малих програмираних,
скратиће ти врат, руке и ноге,
укалупити мозак и срце
док не прихватиш
да је њихова мера за твоје биће једина.
Скројени ће бити и путеви за твоје кораке,
промењене шеме за баште и ограде,
чим научиш лекцију како се мрзе комшије.
Ако си лош ученик,
тешко теби.
Ако си много лош ученик,
тешко и твојој деци.
Ако си баш необдарен за послушност,
испаштаће и унуци.
Праунуци ће, казано је, успети
да буктињама осветле земљу по којој газе
и ниско небо које их покрива,
док не ишчезну кројачи судбина,
а мудраци постану учитељи.
Пронађени пејзаж
Моја мисао
стрела забодена
у твоју мисао.
Не желим је преселити
из плаве оштрине
твојих очију,
из путоказне белине
твојих речи,
у туђе пределе
безразложно истражене.
Заустављам сеобе лирског циклуса
Напуштам стазе без компаса.
У пронађеном пејзажу
наша срца
два сунца источног неба,
наше мисли
челичне искре источне зоре.
Из њиховог пољупца
полеће жар птица
на хладне брегове
заустављених веровања
прескочених генерација.
Коментари