У Великој Британији је у завршној фази потврђивање одговорности бившег премијера
Тонија Блера за вођење рата у Ираку, 2003. године. Тим поводом је у српској јавности
обновљено питање одговорности Била Клинтона и Тонија Блера, за оружану агресију
против Србије (СРЈ), 1999. године, која је претходила Ираку јер је установљена као
преседан за противзаконите оружане интервенције широм света.
Ако је циљ Чилкота расветљавање одговорности за незаконите ратове, за хиљаде
изгубљених живота, милионе избеглица и расељених лица, за фрагментацију суверених
држава, за сарадњу са екстремистичким организацијама, за подгревање екстремног
исламизма, за лажне изговоре, за обмањивање јавности, онда би било логично да се
кренуло од НАТО агресије на Републику Српску 1995. и на Србију (СРЈ) 1999. године.
НАТО је у априлу 2014. године отворено признао да је агресија на Србију (СРЈ) била
противна међународном праву и без одлуке Савета безбедности УН. Бивши председник
Парламентарне скупштине НАТО, Пјер Лелуш, такође је јавно потврдио да је НАТО
бомбардовао Србију, незаконито, без одобрења СБ УН.
Бивши немачки канцелар, Герхард Шредер (СПД), 9. марта 2014., на манифестацији
немачког недељника Die Zeit, признао је, такође, да је и он сам, лично, прекршио
међународно право када је послао немачке авионе да бомбардују Србију (СРЈ). Поред
тога, додао је: “Ми смо заједно са НАТО бомбардовали једну суверену државу, без
сагласности Савета безбедности“.
Угледни немачки политичар Вили Вимер (ЦДУ) је информишући канцелара Шредера,
о конференцији НАТО пакта у Братислави, у писму од 2. маја 2000. године, поред
осталог наводи оцену да су европски савезници учествовали у рату против СРЈ да би
превазишли препреку претходног тражења одобрења од СБ УН при „интервенцијама“,
те да, је ова „интервенција“ била преседан, на који ће се сви, по потреби, убудуће
позивати.
Није много година прошло, а чланице НАТО искористили су овај преседан за агресију
на Ирак 2003. године. Захвалност за косовски преседан најбоље је изразио Ричард
Перле, кључни саветник Бушове администрације, када је 21. марта 2003. за британски
,,Гардијан'' написао чланак са насловом “Thanks God for Death of UN”, у којем
објашњава да „смрт УН датира од Косова“. Значајно је цитирати и великог америчког
дипломату, Хенрија Кисинџера, који је објаснио да су „преговори у Рамбујеу
обележили вододелницу у историји Алијансе због тога што су толико инсистирали на
рату“. (Да ли је Америци потребна спољна политика) А зашто је НАТО инсистирао на
рату, не на миру, најбољи одговор даје Збигњев Бжежински, одбацујући потпуно
Коментари