Културни догађаји у Клубу часописа Људи говоре

2. фебруара 2017.
Промоција јубиарног 29/30. двоброја часописа “Људи говоре”
Како написа дојен српског новинарства у Торонту, Горана Гли-
горовић, дописник “Вести” из Франкфурта, било је то у пуном
значењу њеног језичког израза: “Реч, песма и слика на једном
месту”.
У Генералном конзулату Србије конзул Спасоје Милићевић
отворио је вече бираним речима о часопису, његовим уредни-
цима и учесницима програма. Уредник часописа, др Радомир
Батуран, захвалио се конзулу Милићевићу и Министарству
културе Србије што су преппзнали вредност овог часописа срп-
ске дијаспоре и помогли његово штампање. Потом се салом
просуо милозвучан глас Кристине Бијелић “Тамо далеко”. То
је био добар знак да ће ово културно вече бити мултидисци-
плинарно и спонтано. Затим је др Батуран отворио изложбу
Милоша Бојовића из Торонта коме је у овом броју посвећена
цела рубрика “Прича о уметнику” и објављено 20 репродукција
његових слика. Посебно је истакао метафизичку осећајност жи-
вота, простора и времена коју исијава свака његова слика. Сам
уметник Бојовић је врло надахнуто одржао кратку беседу о
свом првом сусрету са уметношћу у Саборној цркви Вазнесења
у Чачку док се, сав очаран фрескама, чврсто држао за мајчину
руку. Тај доживљај и инспирација пратили су га кроз цео
стваралачки живот. А онда се опет спонтано просуо баршунаст,
школован глас музичке уметнице Кристине Бијелић која је са-
вршено отпевала три изворне српске народне песме. Потом су
се смењивали гласови читача: Душице Ивановић (лекторке часо-
писа и писца) и Младена Обрадовића (глумца и редитеља) који
су читали одабране текстове поезије и прозе из јубиларног броја
на српском, а Кристина Бијелић текстове на енглеском језику.
Као да се онај певачки тоналитет прелио и на читаче па се све
сливало у сазвучје правог уметничког доживљаја. На крају је
Кристина отпевала још три изворне песме на шпанском језику.
За све време за кавиром је пратио њен колега са студија музике
на Берклију у Валесији, Боливијац Фелипе Тејес.
Речју, била је то промоција “правих вредности” како је за-
кључила свој чланак у “Вестима” новинарка Глигоревић.

8. јуна 2017.
“Људи говоре” у Библиотеци “Стеван Првовенчани” у Краљеву
Матица исељеника из Краљева позвала је уредника часописа
“Људи говоре”, др Радомира Батурана, да одржи беседу о српс-
ком језику и писму на њиховој Годишњој скупштини. Батуран је
одржао беседу на тему “Печат и кóд српског народа”. Образложио
је своју основну тезу да је језик сваког народа његов печат, а писмо
његов кóд. Народ који губи свој печат и кóд престаје бити народ.
Критички је закључио да давно расрбљени Срби данас краду
српски језик (пошто немају другог!) називајући га хрватским,
бошњачким и црногорским. А “Титови Срби, титоисти, пишу
свој језик туђим писмом, а да српске националне, академске
институције ни званична власт у Србији ништа не чине да за-
штите српски језик и српско писмо”.
После ове беседе проф. Ана Марковић, са Педагошке ака-
демије у Крушевцу, представила је српски двојезични часопис
“Људи говоре” из Торонта који од 1. до 30. броја има рубрику
“Језик и писмо”, у којој српски лингвисти и писци бране српски
јези од отимања, черечења и гажења и потирања његовог писма.
Посебно је нагласила значај овога јединог српског књижевног
часописа у српској дијаспори који се штампа на српском и
енглеском језику и писму.
“Светигора” са Цетиња објавила је беседу др Батурана. Он је
том приликом замолио др Марковић да уреди летошње издање
сајта часописа “Људи говоре”, што је она са задовољством и при-
хватила и урадила.

18. октобра 2017.
Први Сајам књига српске дијаспоре
Од 18. до 25. октобра одржан је први Сајам књига српске дијаспо-
ре у Српској националној академији у Торонту. Изложене су
књиге бројних српских аутора из расејања који живе свуда у
свету: од Окланда до Штокхолма и од Москве до Торонта. Орга-
низатори су били Српска национална академија и Клуб часописа
“Људи говоре”, оба из Торонта.
Гост овог сајма био је реномирана национална Издавачка ку-
ћа “Катена мунди” из Србије која је изложила своја капитална
дела, од тротомне књиге “Катена мунди” Предрага Драгића Ки-
јука и групе уредника трећег тома и двотомне “Магнум кримен“
академика Виктора Новака, до најчитанијих књига међу Србима
у расејању: “Дух самопорицања” проф. Мила Ломпара и први
пут обновљеног издања “Књиге о Дражи” Радоја Л. Кнежевића.
Сајам су отворили Бранимир Нешић, директор Издавачке
куће “Катена мунди” и књижевник, и др Милош Ковић, профе-
сор историје са Београдског универзитета. Они су одржали
пригодне беседе на тему “Срби на раскрсници путева и
цивилизација”.

13 - 24. октобра 2017.
Промоције књига издавачке куће “Catena mundi” у Канади
Најзначајнија национална издавачка кућа у Србији “Катена
мунди” имала је у октобру промотивне скупове у скоро свим
већим градовима Канаде: Ванкуверу, Калгарију, Едмонтону, То-
ронту, Мисисаги, Кичинеру, Хамилтону и Отави. У Торонту
је имала чак две промоције: у Цркви Светог Саве и у Српској
националној академији.
Организатори представљања “Катениних” издања били су
Часопис “Људи говоре” и Српска национална академија, у са-
радњи са управама црквено-школских општина и других срп-
ских организацијам у градовима где су промоције одржане. На
свим промоцијама у Јужном Онтарију госте и издавача чита-
лачкој публици је је представљао уредник часописа “Људи гово-
ре”, др. Радомир Батуран.
Издавачка кућа “Катена мунди” је једина национална устано-
ва у Србији која се организовано и плански посветила одбрани
свог народа од сатанизације ратно-хушкачке пропаганде Запада
и суседа у последњим деценијама 20. и првим 21. века. До сада
је издала на стотине књига, а међу њима се издвајају капитална
дела:
– “Catena mundi” II-III (Уредио Предраг Драгић Кијук и група
приређивача трећег дела)
– “Magnum crimen” I-II академика Виктора Новака
– “Књига о Дражи” Радоја Л. Кнежевића и групе “Катениних”
уредника
– “Геноцидом дo велике Хрватске” академика Василија Крестића
– “Велеиздаја у вишеструком повратку” академика Косте Чавошког
– “Дух самопорицања” проф. др Мила Ломпара
– “Демонтажа културе” проф. др Слободана Антонића
– “Усташе – Балканско срце таме” проф. др Срђе Трифковића
– “Упоришта” проф. др Милоша Ковића
– “Црвена куга” Антонија Ђурића
– “Тржиште или храм” др Владимира Димитријевића
– “Илузија Европске Уније” др Мишe Ђурковића
(...)

Кантена мунди издаје и књижевна дела у посебној библиотеци
“Лепо слово”, међу којима је и роман нашег суграђанина др Ра-
домира Батурана “Кустос Мезеyија” који је за две године дожи-
вео два узастопна издања.
И поред великог интересовања Срба за ова капитална де-
ла из српске историје и културе, уредници овог издавача су
изненадили Србе у Канади обновљеним и допуњеним издањем
“Књиге о Дражи” која је први и последњи пут објављена у срп-
ској заједници у Виндзору 1956. године. Од тада до данас нико је
није смео, или није хтео, објавити до темељног српског нацио-
налног издавача “Катене мунди” 2017. Уредио је прогнаник из