Евгеније Капустин
Живот
Кад бисмо га упрегли као рагу
Да нас само сећањима вуче,
До тишине на последњем прагу,
Где нит сребро не мота у клупче...
Нови дан памти тек то што не беше:
Јарке снове – светлост из даљине;
Прошлост се не враћа ни да нас очеше
Док на њу гледамо с висине.
Живот – то је бол у чекању среће,
Живот – то је тражење себе –
Страст и спокој – дрхтав пламен свеће,
Избор за мене или за тебе
Живот или смрт – почетак је само;
О, небо мило не зови ме рано,
Не желим да срце заћути тамо –
Још желим и волим све животом дано.
Тајни зов
Постоји тајни зов
И туга тајна.
Знам: они су – почетак свих стазица;
И само бол је последица,
Када без снова,
Ни прошлост није бајна.
Али, постоји љубав,
И оно што је над нама.
Знам: не може бити друго, јаче,
Када и нада плаче,
Но васкрсни убав
И дај се нов сасма
Варао сам
Да, варао сам. Издао јесам;
И волео – а сада не умем!
Последњу, кобну грешку сам
Поделио с древним чудовиштем.
Не знам ко је дошао први
Да плеше танго на мом гробу!
Напред идем – снага ме мрви,
Слабости моје удишу злобу.
Бежи од мене, човече мили –
Да избегнеш поделу јада,
Ал' кад бисмо се помолили:
Ја теби, ти мени био би нада.
Молитва за Косово
Пут до истине је сложен
Ко неба прибежиште,
О, помилуј нас, Боже:
Срце сигурност иште.
Без лажи и сагињања,
Ниже не смемо пасти
Да крв нас не прогања,
Боже, у твојој смо власти.
Док хорде земљу пале,
Ми смо Божји војници;
Редови – сила мала –
Криви у туђој кривици.
Ал' без бола вере није,
Носити крст то је дар;
И без воље Божије
Нико не угаси пожар.
А хорде пале цркве,
И света земља гори;
Браћи опет узеше све,
Ал' око им још зазори.
A душмана све је више –
Боже, не остављај нас саме;
Дај сунца усред кише,
Изведи нас из таме.
Душмани надиру свуда,
Сами ђаво њихов је брат,
Просуше семе блуда
И нејачи ломе врат.
О, дај нам снаге, Боже
За душе и тела спас,
Сустати се не сме, не може –
Јер нит вечности је код нас.

Коментари