Џорџ Едвард Харт
Прошла је година
Oд када си врата заувек залупила
Твој глас кућом више не певуши
Твој покров мрки, вечност ме обгрлила
Твоје драго тело што страсти уруши
Постаде сад руке сећање загрљаја
Претходно вече, под окриљем сумрака
Гледасмо лептира, колибрија неуморна била
Нектар да гутну, и док горуна жбуње костреши
Своје зимзелено лишће, одлучисмо
Новом добу птице и цвеће дати
Нашој деци и унуцима их остављамо.
Моје срце сада усамљено лута
Од среће што си дала сада сузу гута.
Небо Арктика
Аурора пламти зеленом
Пастелно зелен месечев је траг
Крв на месецу! На света врху
Звезда и планета зум:
Месец је најфинији кристал
Венера попут светла хелихоптера
Облаци испрано ружичасти, пурпуром проткани
Црно се мршти нaдолазећа олуја
Поларни медвед и даље достојанствено корача
Гледај, то ти је душа увеличана
Препевала са енглеског Сања Крстоношић
Убијање врана
Убијање врана се догодило у Лисајду:
Оне су појединачно запоседале телефонске жице
И командовале дрвећу.
Лепршајући, окрећући се, мењајући места;
Свака се шепурила
И чаврљала једна са другом.
Ту је било весеља да засмеје свет.
И старац је забацио главу у смех;
Поново је био дечак.
На улазним вратима жене су пљескале рукама
Да отерају храбрe уљезe.
Препевао са енглског Радомир Батуран
Коментари