Алек Рачић
НАТО АГРЕСИЈА ТРАЈЕ

Предавање: 

25.3.2018 у 16 часов,Улица Недељка Чабриновића 54, Београд.

Поводом 19 година од НАТО бомбардовања 1999. године и најаве скорог изласка из штампе књиге НАТО АГРЕСИЈА ТРАЈЕ,биће одржана истоимена трибина.Агресија НАТО на СР Југославију предмет је испитивања здравствене струке скоро две деценије. У тој агресији погинуло је преко хиљаду бранилаца, војника, полицајаца и њихових старешина, као и више хиљада цивила међу којима и осамдесет-седморо деце. Списак цивилних жртава, нажалост, још увек није утврђен, иако се њихов број процењује на преко 3000. Колико је људи изгубило животе по окончању оружане агресије због тешких рањавања, неексплодираних касетних бомби, тровања хемијским супстанцама услед разарања рафинерија, трафо  станица и фабрика хемијских производа, а посебно услед закаснелих последица коришћења оружја са осиромашеним уранијумом, тешко да ће икада бити прецизно утврђено. Једно је сасвим извесно, жртве канцерозних обољења непознатих пре агресије су масовне, а патњама људи не види се крај. Штета од разарања индустрије,инфраструктуре, стамбених објеката процењена је на преко 100 милијарди долара. Неопходна је иницијатива Војске Србије председнику и Влади Србије да прогласи  мораторијум на војне вежбе Србије са НАТО, како би се и на тај начин одала почаст палим браниоцима отаџбине и цивилним жртвама агресије НАТО. Требало би да се све мирољубиве организације, покрети и појединци ангажују са циљем да се заустави даљи раст напетости и продубљивање неповерења у глобалним односима, да се заустави трка у наоружавању и ширење страних војних база, да се унапреди дијалог, партнерство и равноправност као основа односа међу великим силама како би се отклонила растућа опасност од глобалне конфронтације. Велику пажњу изазвала је истина о катастрофалним последицама коришћења пројектила са осиромашеним уранијумом и плутонијумом по здравље људи и животну околину. Крије се да су пројектили са осиромашеним уранијумом и плутонијомом масовно кроишћени тек у завршници агресије када је било јасно да предстоји договор о прекиду агресије. То упућује на закључак да су водеће земље чланице НАТО показале да журе да се ослободе тих пројектила, односно, нуклеарног отпада, пре кумановског споразума. Правне расправе о агресији НАТО данас у целом свету приказују грубо кршење међународних закона, Повеље ОУН, Завршног документа ОЕБС из Хелсинкија и Париске повеље. Заобилажењем Савета безбедности НАТО је направио преседан који ће касније користити за глобализацију интервенционизма и дестабилизацију целе планете. То је био најозбиљнији ударац Европском и светском систему  безбедности од којег се Европа и свет нису опоравили до данас. НАТО је на свом самиту априла 1999. године у Вашингтону своју јубиларну 50. годишњицу обележио напуштањем дефанзивне и усвајањем офанзивне стратегије експанзије на Исток коју следи и данас у посве другачијем распореду снага на глобалном плану. Извор опасности по мир данас лежи превасходно у немирењу са новим односом моћи карактеристичном за мултиполарност и у илузијама да се привилегије водећих чланица НАТО, стечене у ранијим деценијама, могу одбранити војном силом, односно, нуклеарним оружјем. Запад се тешко прилагођава новим реалностима мултиполарног света – рекао је додајући: Једини начин да се свет врати стабилности, миру и развоју јесте прихватање равноправности, партнерства и међусобног уважавања. 19 година после агресије водеће чланице НАТО покушавају да оправдају тај злочин против мира и човечности. У том циљу настоје да принуде Србију да учествује у исцртавању нових међународних граница и стварању још једне државице на делу српске државне територије коју они зову «Република Косово». Наметнути рокови и решење по мери геополитичких циљева,не могу довести до мирног и одрживог решења, већ искључиво воде гомилању конфликтног потенцијала на Балкану. На односу Европе, а пре свега, Немачке и Велике Британије, као и САД, према начину решавања питања статуса српске Покрајине Косово и Метохија, показаће се да ли је Европа на путу стабилизације и развоја или је безнадежно на колосеку даљег продубљивања нестабилности, слично стању 1938. када је наивно веровала да Судете жртвује ради мира а показало се да су то уствари биле припреме за рат о којима су сви знали и које су сви препознали. Само уравнотежени компромис на основу резолуције СБ УН 1244, уз поштовање суверенитета и територијалног интегритета Србије, гарантују одрживост мира и стабилности на Балкану и у Европи. Све то је незамисливо спроводити у време трајања агресије НАТО новим видовима специјалног рата,али о свему томе на трибини