Светозар Влајковић

НЕДУЖНИ ВОДОИНСТАЛАТЕР

Прошло је неколико месеци од овог разговора. Престала је да ми се жали на осипање пријатеља. С тим је завршено. Искључили су је. Осим мене, преостао јој је само један. Њега понекад позове. Кафица и чесменска вода као послужење.
Ко зна да ли би и њега позивала да не барата са „Књигом промена“. Споменула је неколико пута тог свог тумача, нисам му придавао важност. И ја сам неко време бацао новчиће и посезао за „Књигом промена“. Онда сам схватио да је та књига напросто пројективни тест. Висока симболика, коју су у њу увели састављачи, краљ Вен и Конфучије, довољно је магловита и пространа за поклапање са нашом уобразиљом. Јунг тврди да „Књига промена“ даје поуздане одговоре у 80% случајева. Ако се одговор поклапа са нашим мислима, верујемо књизи, ако књига омаши, ставка од 20% покрива њено несавршенство. Уметница је открила ову књигу кад је упознала тумача Стеву.
Е сад, долази на ред чесма. И поред високе штедљивости, чесма се покварила. Цуркала је из дана у дан. Свака кап воде бола би Уметницу у срце, да воду није плаћао цео солитер. Овако, бола је свака педесета кап, колико је станова у згради. Позвала је Стеву у помоћ. Стева је прчкао око чесме, вода је још више куљала. Да поправи утисак, предложио јој је да баци новчиће.
- Да ли позвати водоинсталатера? - гласило је питање.
Добијен је седми хексаграм са покретљивим линијама на трећем и шестом месту. Стева се згрчио, Уметница је храбро затражила објашњење.
- У целини гледајући, књига указује на жалост, рекао је тумач Стева.
- Уффф - рекла је Уметница.
- Хексаграм носи назив Војска, а где је војска, ту је и жалост. Тако гласи опште значење.
- То смо знали и без књиге - рекла је Уметница. - Жалосно је да се чесма покварила после тридесет и кусур година беспрекорног функционисања. Врло жалосно! Шта даље каже?
Стева се згрчио. Његова плошна леђа нагло су се повила, као да је оболео од акутне кифозе. Није препоручљиво преносити лоше вести. Онај до кога стигну одмах помисли да смо ми криви.
- Даље? Добила си шест на трећем месту. Да ти прочитам, па сама
протумачи.
- Прочитај!
- Шест на трећем значи: војска вози лешеве у колима. Несрећа.
- Какве су то глупости! - закричала је Уметница.
- Нисам их ја измислио, тако овде пише.
- Протумачи!
- Овде можемо да бирамо између два објашњења. Једно
показује пораз, јер се неко други поред изабраног вође меша у наређење.
- Да не мисли та књига на саму себе? Ко би се други мешао у наређење!
- Не верујем да књига мисли на саму себе - рекао је Стева.
- Како гласи друго објашњење?
- Друго објашњење је слично општем значењу, дакле жалости. Међутим, израз „вози лешеве у колима“ различито се тумачи. Погреби и жртвовања за мртве у старој Кини су уобичајени тако што се неки дечак из породице стави на место мртвог човека да би се тиме покојнику одала почаст.
- Какве то везе има са чесмом?
- Сачекај! Добила си и шест на четвртом!
- Да чујем.
- То значи: војска се повлачи. Нема кривице. Испред надмоћног непријатеља, са којим је безнадежно ступити у борбу, уредно повлачење је једини исправан поступак који ће спасти војску од пораза и распадања.
- Схватила сам - рекла је Уметница. - Не треба звати водоинсталатера!
- Како хоћеш - рекао је Стева. - Ја бих га позвао. Чесма све више цури.
- Наравно да цури кад си је покварио.
- Ја је покварио?
- Ти си петљао.
- Унапред сам рекао да се не разумем у чесме. Ти си навалила!
- У реду, у реду. Не замерам ти. Ја сам великодушна. За вечерас је доста.
Током ноћи чесма је све више цурила. Јутро никако да стигне, удаљило се као у песми.Тек негде око шест, Уметница је позвала водоинсталатера. Водоинсталатер је рекао да ће моћи око подне да погледа чесму.
- У подне?! Дотле ће да настане поплава. Тужиће ме комшија
испод. Мораћу да му платим кречење купатила. Да ли ви схватате...
Водоинсталатер је схватао, али потврдио да не може до поднева да стигне, а она може да зове другог, ако неће да га чека.
- Зваћу другог, него шта!, залупила је Уметница слушалицу.
Почела је да зивка бројеве из жуте свеске градског именика.
Испоставило се да нико неће да дође због тако ситног квара. Паника. Најзад је била принуђена да позове оног првог водоинсталатера. Али ближило се подне, мајстор је већ преузео друге обавезе. Чесма је цурила, тај звук јој је парао срце. Нормалан човек не може да замисили душевне патње шкртице која нешто губи.
- У колико сати можете да дођете?
- Око шест.
- Тек око шест! Да ли сте нормални?
- До седам је сигурније, одговорио је мајстор.
Уметница је погледала чесму. Цурила је све јаче.
- Можете ли бар мало раније?
- Не смем да обећам.
Пропашће и бесплатни концерт с којим је Уметница рачунала те вечери у недостатку пријатеља којима ће се набити у стан. Концерт или чесма, питање је сад. Чесма.
- У реду. Чекам вас.
Позвала је Стеву тумача. Тумач није био код куће. На његов
мобилни телефон није ни помислила. Те дерикоже из Мобтела само чекају да инкасирају на њен рачун. Телефонски разговор је скупљи од воде!
Чесма је спокојно цурила. У једном тренутку изгледало је да јој се шум слабије чује. То је било само зато што су доле на улици пролазили камиони са прегорелим ауспусима. Кад су камиони отишли, звук чесме је постао чист, звонак, са понеким чудним глисандом. Да не пукне и оде све у бестрага, помислила је Уметница и преломила се. Позваће Стеву па нека кошта колико кошта тај проклети мобилни телефон.
- Да ли си у близини фиксног телефона? - било је прво питање.
- Јесам.
- Дај ми број, брзо, да га запишем.
- Па ваљда знаш мој кућни број.
- Код куће си? Дивно. Збунила сам се. Сколетеле су ме страшне непријатности. Сачекај, зваћу те.
Тај имбецил Стева био је код куће, није чуо њен позив кад га је први пут звала. И са њим ће да раскрсти, чим прође ова непогода са чесмом.
- Стево, можемо ли данас да бацимо новчиће?
- Можемо.
- Хитно је! Дођи код мене што пре.
- Шта се дешава?
- Дођи. Узми такси и дођи. Објаснићу ти.
Да Стева узме такси и да дојури код ње, па то је обична ствар за Уметницу која у животу није узела такси, чак и кад јој је пукло слепо црево. Али њу Стевина вожња таксијем ништа не кошта. О нечему другом је размишљала. За два дана, две Стевине посете, то је да се излуди. Мораће опет да му скува кафу. Ма, боље је и то него да слуша чесму и чека водоинсталатера. Стева ју је ујео за срце што није питао за чесму. Не, не, брзо ће и с њим да раскрсти.

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ]

Слични текстови


Ристо Кременовић
У завичају

Слободан Дамњановић
Југословенски мислиоци и лутања српске мисли

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026