НЕДУЖНИ ВОДОИНСТАЛАТЕР

- Јеси ли смислила питање? - рекао је Стева с врата.
- Јесам.
- Стави воду за кафу.
Гле, он још наручује! Одомаћио се. Неће дуго.
- Сад ће кафица! - једва је изговорила. Вилице је нису слушале.
Деси се то при великом стресу. Ах, докле ће све неправде света баш њу да погађају. Зашто се неким лошим људима никад ништа лоше не деси? Добри пострадају, то је вечна истина.
Новчићи су овога пута формирали хексаграм под називом „Девојка за удају“. Уметница је припалила цигарету.
- Не видим везу са чесмом.
- Предсказање се односи на девојку која следи човека по свом
избору - читао је Стева из „Књиге промена“. Али сваки однос између јединки носи опасност од погрешних скретања која воде неразумевањима и неслагањима. Зато је неопходно остати стално свестан циља.
- То се подразумева - рекла је Уметница.
- Ако човек усредсреди свој ум ка трајном циљу, успеће да избегне гребене који се супротстављају блиским везама - ишчитао је Стева тумачење.
- Баш чудно - рекла је Уметница. - Да ли то може да се односи на мене?
- На кога би се другог односило?
- Ти знаш колико имам година.
- Педесет и две.
- Тек у јулу! узвикнула је Уметница.
- Па шта с тим. За ову књигу време не постоји.
- Па ипак, да ли сам ја девојка?
- Колико знам, ниси се удавала.
- Нисам.
- Онда си девојка.
- Тако се и осећам. Има ли још нешто у књизи?
- Девет на четвртом.
- Шта каже девет на четвртом?
- Сад ћу да погледам. Слушај: …девојка за удају исцрпљује
досуђено време; касна удаја долази у своје време.
- Ијао, шта то значи?
- Значи то што пише. Има још!
- Немој, ако је нешто лоше.
- Нема шта да буде лоше. Следи разрада: …девојка је чедна.
- Тачно.
- Затим: …она не жели да се лудо изгуби.
- Сасвим тачно!
- Зато допушта да уобичајено време за удају прође. Нема зла у овоме. Она је награђена за своју чистоту те, иако је закаснила, налази супруга који је суђеник за њу.
- Тако пише?
- Тако.
- Све је тачно, све! Могла сам сто пута да се удам али нисам хтела. Све саме будале. Моје другарице су правиле компромисе, било им је важније да се удају од тога за кога се удају. Схваташ?
- Како да не схватам! Ни ја се нисам женио из истих разлога. Зато сам и догурао до ових својих година.
- Да те пољубим!
- Пољуби ме.
Таман су се приближили, чуло се звоно на вратима. Песникиња је ставила прст на уста.
- Пссст. Водоинсталатер. Нећемо да отворимо.
- А чесма?
- Нема везе. Затворићеш вентил. Је л’ умеш?
- Наравно да умем.
- Сигурно?
- Сигурно.
- Онда нека звони.
- Па да, нека звони.
И пољубили су се. То је деловало толико необично, неочекивано, неминовно и заслужно, да су обоје пали на кревет од узбуђења. Стева је пао преко ње. А напољу је пало вече. Водоинсталатер је звонио и звонио. На крају је рекао:
- Ма иди у пизду материну, бабетино! Губим време са тобом.
Цуриће теби и други пут. Курац ћу да ти је поправим.
Осим псовки, слушали су кораке који се удаљавају дуж ходника до лифта. Лифт је стигао. Онда су се врата отворила, па затворила, лифт је силазио са водоинсталатером. Никада тако леп звук псовки, корака, лифта, нису чули. И цурење чесме било је део умилне музике, нешто налик сопран-саксофону.
- Да заврнем вентил? - питао је Стева.
- Нека цури, вентил може да причека - рекла је Уметница.
Доиста, један вентил има више времена од једног човека.