Јан Бенсон
На дан кад сам умро
На дан кад сам умро
Бејах сам
Посве сретан
С осмехом на уметном лицу
Усхићен ја,
Последњи пут из празног кута
Овенчан белом тмином.
Свећа помало снива
Чека да јој куцам
Нови крај, ново рођење.
Посве стари ја.
Пао сам, изгубљен
Без снаге.
Без вере у ново сутра
Са страхом од осаме ноћи
Попут белог анђела
Носе ме тужним корацима.
Не патим.
Нема разлога.
Нема човека.
Где сам?
Где сам ја у вашој причи?
Нема ме.
На дан кад сам умро,
Небеско плаветнило.
Тихи звук,
Плач сиромаха
Јецај бескућника
Јаук старца
Где сам ја у животу,
пећини с пола срца?
Поновно ме нема,
И да, сретно сам умро.
На дан кад сам умро
Без страха лежах доле.
Лежах сам, посве затворен.
Нови сан.
Спим.
Не питај ме хоћу ли се пробудити
На дан кад сам умро
Бејах сретан
И посве сам.
Коментари