Боривоја Везмар
Псуњ. Знаци
Заокупљен знацима надземним,
не приметих натпис на стели
што оста иза НОБ-а: Чаругина смрт.
То не би важно. Важна су руна
у Закарпатју, снези у Бразилији,
важно је хоће ли сунце да се излије,
светлошћу која пржи само време,
стуб земље да се обрете и сломи,
да се воде и ватре стуште,
и да змај што отуд буде пуштен
не напусти нас у сну свога Псуња.
В. И. VS Љ.С
Понедељком се чисте степеништа
од остатака запаљених птица,
и капелица на врху се затвара
ко у грудима зебе, твоје срце.
Али ипак, нагнувши из истог чанка,
прошавши Далматинском, и ниже,
мени се исти ступ указа
речима ношен
знаних говорника.
У том тајанству тебе нема,
аласу лажни, учени жрече,
са изгубљене обале црвене.
А подстицај је упаљено уље,
и то што отпа од дима и мрља,
тек оно што уз етар хита више,
од степеништа, и од
риба тише.
Рачун
Математичар зна
колико ће птица и како,
прелетети рај и пако.
Математичар зна.
Питам га ко врачара
с два-три проста броја.
Математичар се не вара.
Он зна. А ја чекам
рачун иза сна.
У дрвеној дворани
Ушавши у дворану књига
напустих напољу светла и сјај.
Унутра, нечије лице, причин,
шум папира што се прелистава
над старом дрвеном клупом.
Одатле ми се осмехује
сасвим напуштена покретна слика
с пројектора замишљеног
у оку што дише за потиљком.
А погледи се склањају,
остављају речима неиспуњиво поље
раста у сенци папирне пратње.
Можеш Њен одраз да примаш
по својој урођеној мани,
и према наклоности тренутка
којим се знамење указује сасвим
под утицајем задатих услова.
Шта ти – грешком у преводу,
личност сведена на неодређено име,
за ствар коју тек треба омирисати
док влажи земља
и животиње је преносе
на болно место споја
где своје трагове утискују
несталне ватре несвесних.
Коментари