04.
Александар Видаковић

Пут за Плавањ

Ко плитак гроб у земљy урасто
Сав од блата и камена
И од успомена
Љутом остругом и глогињем осут
Одавно више на себе не личи
Заточен собом и у себи расут
Изјеле га и жеге и воде
Напуштен од људи
Скоро непроходан
Нема више куд под вечним звездама
Што са висине
Равнодушно гледају
Расап путева трошних
Расутих
Људских и земаљских

Видовданско памћење

Дане световиди
Сав си од неба и страдања
Ноћи глуводоба
У којој све косовске воде
Бризну окрвављене
И црвене потеку
Опомено страшна
Тужбалице вечна
Птице кукавице
Судњи дане
Жртвом искупљени
Светим пољем
И крсним знамењем.

Зашто не могу да се вратим кући

Зато што ме нема
И што ми се прсти обогаљени
Слепилом мржње прождиру
Праг мој опустели
Засут је безнађем окрутних снегова
Ја немам куд до у Слово
И нисам нигде осим у Речи
Над мојом колевком
Злослутни рој тишине
Звезда се и глуви

Септембар

Гори септембар
Између неба и земље
И гори руј биљне крви над водом

Гори септембар
Травом и крошњама
И тули расуту светлост минулног лета

Гори септембар и боли сав
Сеобом птица касно ноћу
И гори крик ждраловити мој
Из мене откинут пред зиму

Ускршња молитва

Ћутимо
Пред Тобом Господе
Ћутимо
Као да нас нема
А вратили смо Ти се
Са далеког пута
Осиротели и раслабљени
Зебемо болесни
Ватреном грозницом изморени

Ћутимо
Име Твоје Господе
Ћутимо
Као да Те нема
Врати нам Реч
Коју смо изгубили
У нигдини
Да не заћутимо сасвим
Да не запустимо Господе

Исцели нам ћутања
И укрови надања
Из зрна соли сузе покајне
У пепелу наших сагрешења
Подигни нов засад
Семена нашег
И нека то буде вечни завет
Између Тебе и нас.

Тамо неки мрави

Бомбардовање 1999. године

Земља је ова
Страдање ништих
Свих плотних сласти
И смртних страсти доспели дуг
А где је Спас

Земља је ова
Смрскана колевка
Патника худих раскопан гроб
Уз који остасмо пусти
И ти и ја
А где је Он

Земља је ова
Јарости пуна
Неместо страшно где буја страх
И гњили буђ
Сулудог беспута залудни круг
А где је Пут

Земља је ова
Судбина наша
И крвавих ратова мета
Где гину људи онако успут
К’о неки мрави
Због свезлих урота палога света
Што грезне охоло у кал безумља
И поново распиње
Распетог Сина

Слични текстови


Анђелко Заблаћански
Септембар

Ануш Ана Балајан
* * *

Растко Петровић
Велики друг

Коментари

Оставите одговор

Рубрике

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2021