Мирко Палфи
Зрнца духа бисера расутих
Живко Ђуза, Мркоњић Град
1. Кренули смо у Европу стопом. Мало, мало па нам кажу:“Стоп!”
Милан Тодоров, Банатско Аранђелово
1. Афоризам је роман који се чита у једном даху.
2. Код нас је омогућено већини да буду незадовољни. Нема много
демократија које се могу тиме похвалити.
3. Код нас постоји апсолутна слобода говора. Ако дозволите, ја
бих о томе рекао и нешто више.
Раде Јовановић, Сребреница
1. Ми смо за Европу важна карика. Само смо се откинули с ланца.
2. Ја мислим да знам. Још кад би знао да мислим.
3. Боли нас неправда. Правду и не осећамо.
4. Од плате и пензије не може се живети. На срећу, нико нас и не
тера да живимо.
Александар Баљак, Црвенка
1. Ја сам веома забринут. А чиме се ви бавите?
2. Нисам превртљив, него ветар дува час на једну, час на другу страну.
3. И ја знам да ништа не знам, али не правим од тога филозофију.
4. Ја сам за дијалог, и тачка!
Душан – Душко Радовић, Ниш
1. Кад је неко глуп, не можете му то ни доказати.
2. Не морамо бринути о будућности. Имамо довољно прошлости
за следећих 50 година.
3. Ко први девојци, његова девојка. Ко последњи девојци, његова жена.
Саво Мартиновић, Беговина (код Даниловграда)
1. Нема хлеба без мотке. Сергеј Бубка.
2. Мито не примам на јавном месту. Чувам образ.
3. Не волим реченицу. Има много речи.
4. Ружним речима је место на врху језика.
Владимир Булатовић Виб, Сопотско
1. Потрошња је велика, али је група која троши мала.
2. Пожурите са орденима. Људи се брзо кваре.
