Раде Антонијевић
Културни догађаји у Српској националној академији и Клубу часописа Људи говоре
После завршетка програма сачекали су нас људи из Српског
музеја и Дома пензионера “Генерал Михаиловић” и љубазно замо-
лили да посетимо њихове установе. Иако је већ било касно, такви
позиви се нису могли одбити.
Кустос Музеја, госпођа Тања, све време од постављања излож-
бе до завршетка посете, била је са нама и оставила на све из наше
екипе снажан утисак своје љупкости и људске и интелектуалне
честитости. У Српском музеју су нас сачекали госпођа Ан Дубе,
секретар ове установе, која нас је бираним речима поздравила,
а господин Богдан Ћук, посвећеник српске просвете, културе и
традиције у Виндзору, дочекао нас је богатим послужењем, али
и стигао да нас проведе кроз библиотеку и све учионице Српске
школе. Прекрасни експонати етно-културе у витринама Музеја,
као и библиотека и школа, уверили су нас да српска култура и
традиција активно живе у овој најстаријој и најорганизованијој
српској заједници у Канади.
За све време наше посете Музеју, пратила нас је и госпођа Сне-
жана Гаћеша, управница Дома пензионера “Геонерал Михаиловић”
да би нам затим и своју установу показала. А тамо, на улазу,
амблем фирме који подсети доајена Бјелића из наше екипе да га
је радио пре више деценија. А унутра, у холу, у канцеларији управ-
нице, у сваком ходнику, на сваком спрату одише људски мар
истрајавања против штете и квара. На сваком спрату је по један
мурал српских манастира. Ова марљива жена умела је да мотиви-
ше и подржи станаре да својом креацијом украсе свој дом. Срели
смо у њему и прве претплатнике часописа ”Људи говоре”: брачни
пар Шаманц, Адама, Румуна, и Раду, Српкињу.
Вратили смо се у Торонто ноћу, али испуњени поносом што
припадамо народу који је сачувао племенитост и честитост и у нај-
тежим временима антисрпке пропаганде и бомбардовања Срба,
али и српског самопорицања. Опростили смо злоћудност сума-
сишавших појединаца без којих ни овај српски културни догађај
није могао да прође.
Вече сликарства и поезије у Хамилтону
Српска национална академија Канаде организовала је изложбу
слика Веље Михаиловића и Бранислава Марковића из Београда,
Олгице Стефановић из Новог Сада, Хаџи Бранка Никитовића из
Вишеграда, Ђура Лубарде из Хамилтона , Зорице Богдановић и
Владимира Стјепановића из Торонта и поетско вече Радована
Гајића из Торонта.
Ово вече сликарства и поезије одржано је 12. априла 2013. У
Absinthe Club-у у центру Хамилтона. Домаћин вечери био је
сликар Ђуро Лубарда, уредник за ликовну уметност у Српској
националној академији Канаде.
Изложбу је отворио историчар уметности и књижевник Ра-
дован Гајић. Све време отварања изложбе рецитовани су стихови
Радована Гајића уз музику класичних мајстора на гитари.
Кијук – мудра птица љубави – постхумно у Канади
Једини од савремених српских интелектуалаца који је изабран ме-
ђу 100 највећих слободних мислилаца у свету, Предраг Р. Драгић
Кијук, прелетео је постхумно Атлански окен својим делом “Хриш-
ћанство без Христа” које је допутовало у Севрерну Америку пош-
то његовом аутору за живота то нису дозволили светски моћници.
Нaиме, као члану Редакције двојезичног часописа “Људи говоре”,
који који већ пет година излази у Торонту, више му је пута упући-
ван позив да дође у Канаду, али никада није добио визу јер је био
стављен на некакву фамозну листу забрана путовања америчке и
европске администрације нтелектуалцима који им нису по вољи.
Свесрдним залагањем Кијукове породице, издавач, “Рашка
школа” из Београда, објавио је постхумно Кијукову књигу “Хриш-
ћанство без Христа”. Одана свом почившем супругу и постхум-
но, као што му је била и за живота, госпођа Драгослава Драгић
одазвала се позиву часописа “Људи говоре”, Српске националне
академије и пријатеља њене породице: Катарине Костић, Мира
Микетића и Радомира Батурана и донела ову књигу у Канаду, да
је промовишу у српским заједницама јужног Онтарија. Ове про-
моције подржала је и Епархија канадска и преосвећени епископ
Георгије који је дао благослов да се све три промоције одрже у
српским православним црквама.
Прва презентација ове књиге одржана је у Српском центру
при храму Сабора светих Срба у Мисисаги 28. априла. О Кију-
ковој личности, његовом књижевно-философском опусу и књизи
“Хришћанство без Христа” говорили су: Катарина Костић, Миро
Микетић и др Радомир Батуран. Сви су истакли изузетни значај
ове књиге која говори о односу Европе и Срба у последња два ве-
ка. На крају се госпођа Драгић захвалила домаћинима, прикази-
вачима и слушаоцима на пажњи коју су показали према њеном
супругу и њиховој породици. Из интимног угла сапутника овог
великог књижевника и философа осветлила је Кијукову ствара-
лачку личност, стил рада и његов поглед на живот и свет.
Друго представљање Кијукове књиге “Хришћанство без Хрис-
та” удостојено је, од преосвећеног владике Георгија и оца Љуба
Рајића, уредника часописа “Источник” и истоимене издавачке ку-
ће Епархије канадске, тако да ова књига и њен аутор заузму цен-
трално место на прослави Славе “Источника” на Источни Петак у
Манастиру светог Преображења у Милтону. Представљање књи-
ге је одржано у Епархијској библиотеци, где су о стваралачком Ки-
јуковом делу и личности говорили: о. Љуба Рајић, Радован Гајић,
др Давор Милићевић, Драгослава Драгић и др Радомир Батуран.
Сви су се у једном сложили: да је независни милилац Предраг Р.
Драгић Кијук и његово монументално дело “Катена Мунди” обе-
лежили српски 20. век, а да његова постхумно објављена књига
“Хришћанство без Христа” врхуни разобличењем зала која је хриш-
ћанска Европа без Христа чинила према Србима, али најављује и
прекретницу у 21. веку у тим нимало хуманим односима.

Коментари