Раде Антонијевић

Културни догађаји у Српској националној академији и Клубу часописа Људи говоре

После завршетка програма сачекали су нас људи из Српског
музеја и Дома пензионера “Генерал Михаиловић” и љубазно замо-
лили да посетимо њихове установе. Иако је већ било касно, такви
позиви се нису могли одбити.
Кустос Музеја, госпођа Тања, све време од постављања излож-
бе до завршетка посете, била је са нама и оставила на све из наше
екипе снажан утисак своје љупкости и људске и интелектуалне
честитости. У Српском музеју су нас сачекали госпођа Ан Дубе,
секретар ове установе, која нас је бираним речима поздравила,
а господин Богдан Ћук, посвећеник српске просвете, културе и
традиције у Виндзору, дочекао нас је богатим послужењем, али
и стигао да нас проведе кроз библиотеку и све учионице Српске
школе. Прекрасни експонати етно-културе у витринама Музеја,
као и библиотека и школа, уверили су нас да српска култура и
традиција активно живе у овој најстаријој и најорганизованијој
српској заједници у Канади.
За све време наше посете Музеју, пратила нас је и госпођа Сне-
жана Гаћеша, управница Дома пензионера “Геонерал Михаиловић”
да би нам затим и своју установу показала. А тамо, на улазу,
амблем фирме који подсети доајена Бјелића из наше екипе да га
је радио пре више деценија. А унутра, у холу, у канцеларији управ-
нице, у сваком ходнику, на сваком спрату одише људски мар
истрајавања против штете и квара. На сваком спрату је по један
мурал српских манастира. Ова марљива жена умела је да мотиви-
ше и подржи станаре да својом креацијом украсе свој дом. Срели
смо у њему и прве претплатнике часописа ”Људи говоре”: брачни
пар Шаманц, Адама, Румуна, и Раду, Српкињу.
Вратили смо се у Торонто ноћу, али испуњени поносом што
припадамо народу који је сачувао племенитост и честитост и у нај-
тежим временима антисрпке пропаганде и бомбардовања Срба,
али и српског самопорицања. Опростили смо злоћудност сума-
сишавших појединаца без којих ни овај српски културни догађај
није могао да прође.

Вече сликарства и поезије у Хамилтону
Српска национална академија Канаде организовала је изложбу
слика Веље Михаиловића и Бранислава Марковића из Београда,
Олгице Стефановић из Новог Сада, Хаџи Бранка Никитовића из
Вишеграда, Ђура Лубарде из Хамилтона , Зорице Богдановић и
Владимира Стјепановића из Торонта и поетско вече Радована
Гајића из Торонта.
Ово вече сликарства и поезије одржано је 12. априла 2013. У
Absinthe Club-у у центру Хамилтона. Домаћин вечери био је
сликар Ђуро Лубарда, уредник за ликовну уметност у Српској
националној академији Канаде.
Изложбу је отворио историчар уметности и књижевник Ра-
дован Гајић. Све време отварања изложбе рецитовани су стихови
Радована Гајића уз музику класичних мајстора на гитари.

Кијук – мудра птица љубави – постхумно у Канади
Једини од савремених српских интелектуалаца који је изабран ме-
ђу 100 највећих слободних мислилаца у свету, Предраг Р. Драгић
Кијук, прелетео је постхумно Атлански окен својим делом “Хриш-
ћанство без Христа” које је допутовало у Севрерну Америку пош-
то његовом аутору за живота то нису дозволили светски моћници.
Нaиме, као члану Редакције двојезичног часописа “Људи говоре”,
који који већ пет година излази у Торонту, више му је пута упући-
ван позив да дође у Канаду, али никада није добио визу јер је био
стављен на некакву фамозну листу забрана путовања америчке и
европске администрације нтелектуалцима који им нису по вољи.
Свесрдним залагањем Кијукове породице, издавач, “Рашка
школа” из Београда, објавио је постхумно Кијукову књигу “Хриш-
ћанство без Христа”. Одана свом почившем супругу и постхум-
но, као што му је била и за живота, госпођа Драгослава Драгић
одазвала се позиву часописа “Људи говоре”, Српске националне
академије и пријатеља њене породице: Катарине Костић, Мира
Микетића и Радомира Батурана и донела ову књигу у Канаду, да
је промовишу у српским заједницама јужног Онтарија. Ове про-
моције подржала је и Епархија канадска и преосвећени епископ
Георгије који је дао благослов да се све три промоције одрже у
српским православним црквама.
Прва презентација ове књиге одржана је у Српском центру
при храму Сабора светих Срба у Мисисаги 28. априла. О Кију-
ковој личности, његовом књижевно-философском опусу и књизи
“Хришћанство без Христа” говорили су: Катарина Костић, Миро
Микетић и др Радомир Батуран. Сви су истакли изузетни значај
ове књиге која говори о односу Европе и Срба у последња два ве-
ка. На крају се госпођа Драгић захвалила домаћинима, прикази-
вачима и слушаоцима на пажњи коју су показали према њеном
супругу и њиховој породици. Из интимног угла сапутника овог
великог књижевника и философа осветлила је Кијукову ствара-
лачку личност, стил рада и његов поглед на живот и свет.
Друго представљање Кијукове књиге “Хришћанство без Хрис-
та” удостојено је, од преосвећеног владике Георгија и оца Љуба
Рајића, уредника часописа “Источник” и истоимене издавачке ку-
ће Епархије канадске, тако да ова књига и њен аутор заузму цен-
трално место на прослави Славе “Источника” на Источни Петак у
Манастиру светог Преображења у Милтону. Представљање књи-
ге је одржано у Епархијској библиотеци, где су о стваралачком Ки-
јуковом делу и личности говорили: о. Љуба Рајић, Радован Гајић,
др Давор Милићевић, Драгослава Драгић и др Радомир Батуран.
Сви су се у једном сложили: да је независни милилац Предраг Р.
Драгић Кијук и његово монументално дело “Катена Мунди” обе-
лежили српски 20. век, а да његова постхумно објављена књига
“Хришћанство без Христа” врхуни разобличењем зала која је хриш-
ћанска Европа без Христа чинила према Србима, али најављује и
прекретницу у 21. веку у тим нимало хуманим односима.

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ]

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026