Зрнца духа бисера расутих

Ви сте овде да божанском смислу универзума
омогућите да се прикаже.
Ето колики је ваш значај!

Екарт Тол

Јохан Волфганг Гете (1749–1832), немачки књижевник
Ако и један човек хоће да пише јасним стилом, прво му мора све
бити јасно у мислима. И мора да познаје језик. А то није мало.

Никад не сме човек, нити народ, мислити да је дошао крај. Губи-
так поседа лако надокнадимо. За друге губитке нас утеши време.
Само једно зло је неизлечиво – ако народ дигне руке од себе.

Пропадање литературе указује на пропадање народа. Они држе
корак у силазној путањи.

Оноре Де Балзак(1799–1850), француски књижевник
Место које човек може стећи у свету само је привидно. Оно што
је стварно, то је мисао!

Идеје се налазе у нама као довршен систем, сличан систему цве-
тања у природи, чији ће опис дати неки генијални човек кога ће,
можда, сматрати лудаком.

Три камена спотицања су: поверење, баналност и предусретљи-
вост. Превелико поверење смањује поштовање, баналност доно-
си презир, а предусретљивост нас чини погоднима за искоришћа-
вање.

Фјодор Михаилович Достојевски(1821–1881), руски књижевник
На свету нема ничег тежег од искрености, ничег лакшег од
ласкања. Ако је у искрености само стоти део ноте лажан, одмах
се јавља дисонанца, а за њом и скандал. А у ласкању може све до
последње ноте бити неискрено, оно је и тада пријатно и слуша се
са задовољством, макар и са грубим задовољством.

Човек воли да броји своје проблеме, али не броји своје радости.
Ако би их пребројао, као што треба, открио би да свака судбина
има довољно радости за њу прибављене.

Лав Николајевич Толстој (1828–1910), руски књижевник
Сав овај свет је мајушна плесан израсла на сићушној планети. А
ми мислимо да можемо имати нешто велико – мисли, дела. Све
су то зрнца песка.

Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна поро-
дица несрећна је на свој начин.

Оно што ми називамо идеалима, то је само указивање на сврху
и смисао живота.

Оскар Вајлд (1854–1900), енглески књижевник
Нема моралних или неморалних књига. Има само добро или
лоше писаних књига, и то је све.

Ништа душу не може да излечи осим чула, баш као што ништа
не може да излечи чула осим душе.

Просјак зато улази у царство небеско што је био несрећан и јачи
разлог од тог нико не може да измисли.

Марсел Пруст (1871–1922), француски књижевник
Црте нашег лица тешко да су ишта друго до гестови који су по-
стали стални.

Људи који стварају генијална дела нису они који живе у отменој
атмосфери, чија је конверзација бриљантна или култура широка,
већ они који су имали снагу, престајући у тренутку да живе само
за себе, да употребе своју личност као огледало.

Херман Хесе (1877–1962), немачки књижевник, добитник Но-
белове награде за књижевност 1946.
Човек је луковица састављена од стотину љуски, тканина од
многих нити. То су тачно знали и схватили стари азијски наро-
ди, и изумели су тачну технику будистичког јогија, наиме рас-
кринкавање заблуде о личности. Весела је и многострука игра
човечанства: Индуси су се хиљаду година трудили да разоткрију
заблуду, а Запад је уложио исто толико труда да је подупре и
оснажи.

Алберт Ајнштајн (1879–1955), физичар, пореклом немачки Јевреј
Духовна елита нема никакав директан утицај на историју народа;
њена расцепканост онемогућава јој непосредно суделовање у
решавању политичких проблема. Стога је подручје, тако битно
за судбину народа, предато на милост и немилост несавесности
и неодговорности политичких моћника.