Зрнца духа бисера расутих

Сила је одувек привлачила људе ниског морала. Оно што ме за-
страшује није разорна снага атомске бомбе, већ експлозивна
спремност људског срца на зло.

Франц Кафка (1883–1924), чешки књижевник
Можда постоји само један кардинални грех – нестрпљење. Због
нестрпљења истерани смо из Раја; због нестрпљења не можемо
да се вратимо.

Ако хоћеш да продреш у дубину себе, нећеш моћи да избегнеш
прљавштину која ће избијати, али немој се ваљати у њој.

Хенри Милер (1891–1980), амерички писац
Писац добија заслужену награду једино онда када му дође неко
ко изгара од пламена који је он распирио у часу самоће. Искре-
на критика не значи ништа; оно што желимо јесте необуздана
страст, жар за жар.

Никад нисам могао да гледам на Америку као младу и виталну
земљу, радије као прерано остарелу, као воћку која је иструлила,
пре него што је имала шансу да сазре.

Све док се та колосална, безумна машина коју смо направили од
Америке не смрска и не оде у старо гвожђе, не може бити наде.
Чак и да се сви делови замене или нов модел инсталира, неће се
десити ништа што би вредело. Болест је у самом корену. Зара-
жен је читав организам америчког живота.

Ернест Хемингвеј (1899–1961), амерички романописац, доби-
тник Нобелове награде за књижевност 1954.
Заборави своју личну трагедију. Ми смо сви проклети од по-
четка и ти мораш бити повређен паклено пре него почнеш да
пишеш озбиљно. Али када си већ проклето повређен, искористи
то – не подваљуј тиме.

О моралу знам само толико да је морално оно после чега се
добро осећамо, а неморално оно после чега се осећамо лоше.

Хорхе Луис Борхес (1899–1986), аргентински књижевник
Мислим да је књига једна од могућности среће коју ми људи
имамо.

Албер Ками (1913–1960), француски књижевник, добитник
Нобелове награде за књижевност 1957.
За богате људе небо је само још нешто екстра, поклон приро-
де. Сиромаси, с друге стране, могу да виде какво је оно стварно:
бескрајна милост.

Чарлс Буковски (1920–1994), амерички књижевник
Видим на стотине људи дневно који су сасвим одустали. Ако
одем на хиподром или на стадион видим на хиљаде таквих који
не осећају ништа и ни за кога и нико не осећа за њих. На све
стране видим оне који не жуде ни за чим, осим за храном, кровом
и одећом, усредсређени само на то, без снова. Не схватам зашто
ови људи не ишчезну, не схватам зашто ови људи не издахну... Ве-
роватно су већ мртви, па ипак не могу да се навикнем на њихово
постојање, јер толико их је много, сваког дана, сваке ноћи, све их
је више – у метроу, у зградама, у парковима. Они не осећају ужас
што не воле или што нису вољени.

Човек мора проживети многе несавршене сате, да би дошао до
неколико савршених. Мораш убити десет сати, да би два истин-
ски живео... Али мораш бити пажљив... да не убијеш све сате.
Све године.

Мартин Лутер Кинг (1929–1968), амерички свештеник и борац
за грађанска права црнаца
Цркву се мора подсетити да она није ни господар ни слуга држа-
ве, већ пре савест државе.

Нација која из године у годину троши више новца на војно
наоружање него на програме културног уздизања, полако ду-
ховно пропада.

Габријел Гарсија Маркес (1928), колумбијски књижевник, до-
битник Нобелове награде за књижевност 1984.
Када би Бог за тренутак заборавио да сам ја само крпена марио-
нета и подарио ми комадић живота, могуће ја да не бих казао све
што мислим, али несумњиво бих мислио све што кажем. Ствари
бих ценио не по ономе колико вреде, већ по ономе колико значе.
Спавао бих мање, сањао више, јер сам схватио да са сваким ми-
нутом који проведем затворених очију губим шездесет секунди
светлости.

Пауло Коељо (1947), бразилски књижевник
Могло је... Никад нећемо успети да докучимо право значење
ове реченице. Јер, у сваком тренутку нашег живота постоје из-
весне ствари које би могле да се догоде, али им, једноставно, није
суђено да се догоде. Постоје чаробни тренуци који пролазе нео-
пажени, а онда, изненада, рука судбине преокрене читав живот.

Ако си у стању да препознаш шта је лепо, то је зато што носиш
лепоту у себи – свет је огледало и сваком човеку враћа одраз ње-
говог властитог лица.