Мени су оријентир у истраживању историје и права Словена
били великани критичке историје, којима се објективно у домену
методологије мање или више могу ставити неке примедбе, али
сигурно не оне каквима су незаслужено изложени. За мене је ос-
новни оријентир била “Крмчија/Кормчја књига” или “Законо-
правило” Св. Саве Сербског. То је законик, какав у XIII веку, осим
Грчке, није имала ни једна друга европска земља. Законоправило
Св. Саве је имало огроман значај за обнову права у словенским
земљама јер је од XIII века било важећи грађански и црквени
кодекс Србије, Бугарске и Русије а до данас је остало важећи црк-
вени кодекс Српске, Бугарске и Руске православне цркве. Свега
тога нема ни данас у нашој “Националној историји права”, где од
неких 300 до 400 страница постоји свега пет реченица о “Крмчији/
Кормчеј књиги” или “Законоправилу” Св. Саве Сербског. При то-
ме се наводи да је Крмчија Св. Саве “превођена и у другим словен-
ским православним државама, Бугарској и Русији”,1) што је нетач-
но (препис није превод), али се не наводи да је проглашена за
важећи грађански и црквени кодекс у Србији 1219. године, у
Бугарској 1221. године а у Русији 1272 г.2)
Реч култура настала је из српске речи коло јер је најстарији
поглед на свет/мировозрење древних Словена, који су себе нази-
вали Коловени, генијално једноставан – “Све je Коло” (јединство
кретања Земље око Сунца, природе и човека), на основу чега су
открили да се то Коло узајамности цикличног кретања матери-
јализује на пресеку дрвета у виду года (годова), што им је омо-
гућило да у Лепенском Виру прецизирају годину дана као време
васкрса природе, захваљујући чему су могли да пpеђy са номад-
ског на седелачки облик живота (што је почетак културе) и почну
у Винчи да граде куће од (божанског) дрвета и саде у браздама
семе житарица и на истом месту убиру летину.
Реч Коло је трансформисана у КVLV затим у CVLT/Kult, али је
и у латинском језику сачувано да је реч култура настала из речи
Collo/Коло.
Култура се изучавала и изучава у оквиру многих наука, највише
у социологији3) као науци о друштву,4) јер је и формирање друштва
везано за културу. Данас већ постоји културологија као одвојена
систематизована наука о култури. Сам назив културологија ко-
ристи се од почетка ХIХ в., иако је термин користио у својим радо-
вима амерички културни антрополог Лесли Вајт (1900–1975).5) На-
дамо се да наши академици и филозофи неће напасти Амери-
канце – да је то ненаучан приступ једној друштвеној појави, само
због тога што таквог предмета, одељења, научне јединице и кате-
дре још нема на Филозофском факултету у Београду.

Без обзира на то у којој ће се науци или научној јединици кул-
тура разматрати, озбиљни научници ће увек узети у обзир ово
објашњење настанка речи култура, које је изнето на Међународ-
ној научној конференцији На изворишту културе и науке, која је
одржана у Београду 21 – 23. септембра 2012. године и у књизи Коло-
Вени (СлоВени) и континуитет културе и права.6) Тo ће, верујемо,
урадити и они научници који наводе другачије порекло речи
култура јер је, очигледно, битно да се зна порекло речи култура:
Сам термин ‘култура’ потиче од латинске речи (cultus – гајење,
обрада поља) која означава сврсисходну људску активност којом
се ствара нешто ново, што само по себи, без човековог радa и
деловања не постоји у природи. Да је ово већ данас недовољно
прецизно потврђује Латинско-српски речник Јована Ђорђевића
са предговором проф. Филозофског факултета Универзитета у
Београду Војислава Јелића, у коме се наводи: cultura, ae, f (colo)
1. обрађивање, гајење, нега, сађење, 2. земљорадња, ратарство: 1.
cultur, adj. c comp и sup. (pratic. од colo) 1 (об)рађен.7) То одговара
____________________
1) Љубомирка Кркљуш: Правна историја српског народа, Службени
гласник и Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2009.
г., стр. 37, где се наводи да је Законоправило Св. Саве у Бугарској
и Русији добило име Крмчија (Крманошка књига), те испада да је
упутство за пловидбу, иако је назив био Кормчая книга, па тај назив
значи Управљати се/ЗаконоПравило.
2) Протоиерей Владислав Цыпин: Кормчая книга в русском церковном
праве, часопис Древнее Право, Центр изучения римского права,
издательство Спарк, Москва, 1997. г.
3) Милован М. Митровић – Саша Б. Бован: Основи социологије и
социологија права, Правни факултет Универзитета у Београду и
Службени гласник, Београд, 2009. г., стр. 167, поглавље IV. Култура,
личност, право, део 1. Појам и елементи културе, где се даје одређење:
– Едварда Тејлора: Култура представља целовит систем који
обухвата знања, веровања, уметност, морал, право, обичаје и све
друге способности и навике које је човек стекао као члан друштва,
– самих аутора уџбеника: Култура у најширем смислу јесте скуп
свих духовних и материјални творевина људског друштвеног рада
и деловања које представљају вредност за човека и људско друштво,
што показује различитост, али не значи да је једно одређење научно,
а друго ненаучно.
4) Милован М. Митровић – Саша Б. Бован: Основи социологије и
социологија права, Правни факултету Универзитета у Београду и
Службени гласник, Београд, 2009, стр. 15: Социологија је општа,
теоријска и основна (фундаментална) наука о друштву као целини
свих друштвених појава
5) http://warspear.net/lectiont1r1part1.html
6) Божидар Трифунов Митровић: КолоВени (СлоВени) и континуитет
културе и права, КолоВенија, Београд, стр. 339, 433, 543, 684, 685
7) Ђорђевић Јован, 1826-1900: Латинско-српски речник репринт издање
из 1886, Завод за уџбенике, Београд, 2010, стр. 378.