Божидар Трифунов Митровић

О настанку речи ‘култура’, култури Лепенског Вира и Винче, зачетку научних знања и непрекидности културе и наука



Мени су оријентир у истраживању историје и права Словена
били великани критичке историје, којима се објективно у домену
методологије мање или више могу ставити неке примедбе, али
сигурно не оне каквима су незаслужено изложени. За мене је ос-
новни оријентир била “Крмчија/Кормчја књига” или “Законо-
правило” Св. Саве Сербског. То је законик, какав у XIII веку, осим
Грчке, није имала ни једна друга европска земља. Законоправило
Св. Саве је имало огроман значај за обнову права у словенским
земљама јер је од XIII века било важећи грађански и црквени
кодекс Србије, Бугарске и Русије а до данас је остало важећи црк-
вени кодекс Српске, Бугарске и Руске православне цркве. Свега
тога нема ни данас у нашој “Националној историји права”, где од
неких 300 до 400 страница постоји свега пет реченица о “Крмчији/
Кормчеј књиги” или “Законоправилу” Св. Саве Сербског. При то-
ме се наводи да је Крмчија Св. Саве “превођена и у другим словен-
ским православним државама, Бугарској и Русији”,1) што је нетач-
но (препис није превод), али се не наводи да је проглашена за
важећи грађански и црквени кодекс у Србији 1219. године, у
Бугарској 1221. године а у Русији 1272 г.2)
Реч култура настала је из српске речи коло јер је најстарији
поглед на свет/мировозрење древних Словена, који су себе нази-
вали Коловени, генијално једноставан – “Све je Коло” (јединство
кретања Земље око Сунца, природе и човека), на основу чега су
открили да се то Коло узајамности цикличног кретања матери-
јализује на пресеку дрвета у виду года (годова), што им је омо-
гућило да у Лепенском Виру прецизирају годину дана као време
васкрса природе, захваљујући чему су могли да пpеђy са номад-
ског на седелачки облик живота (што је почетак културе) и почну
у Винчи да граде куће од (божанског) дрвета и саде у браздама
семе житарица и на истом месту убиру летину.
Реч Коло је трансформисана у КVLV затим у CVLT/Kult, али је
и у латинском језику сачувано да је реч култура настала из речи
Collo/Коло.
Култура се изучавала и изучава у оквиру многих наука, највише
у социологији3) као науци о друштву,4) јер је и формирање друштва
везано за културу. Данас већ постоји културологија као одвојена
систематизована наука о култури. Сам назив културологија ко-
ристи се од почетка ХIХ в., иако је термин користио у својим радо-
вима амерички културни антрополог Лесли Вајт (1900–1975).5) На-
дамо се да наши академици и филозофи неће напасти Амери-
канце – да је то ненаучан приступ једној друштвеној појави, само
због тога што таквог предмета, одељења, научне јединице и кате-
дре још нема на Филозофском факултету у Београду.

Без обзира на то у којој ће се науци или научној јединици кул-
тура разматрати, озбиљни научници ће увек узети у обзир ово
објашњење настанка речи култура, које је изнето на Међународ-
ној научној конференцији На изворишту културе и науке, која је
одржана у Београду 21 – 23. септембра 2012. године и у књизи Коло-
Вени (СлоВени) и континуитет културе и права.6) Тo ће, верујемо,
урадити и они научници који наводе другачије порекло речи
култура јер је, очигледно, битно да се зна порекло речи култура:
Сам термин ‘култура’ потиче од латинске речи (cultus – гајење,
обрада поља) која означава сврсисходну људску активност којом
се ствара нешто ново, што само по себи, без човековог радa и
деловања не постоји у природи. Да је ово већ данас недовољно
прецизно потврђује Латинско-српски речник Јована Ђорђевића
са предговором проф. Филозофског факултета Универзитета у
Београду Војислава Јелића, у коме се наводи: cultura, ae, f (colo)
1. обрађивање, гајење, нега, сађење, 2. земљорадња, ратарство: 1.
cultur, adj. c comp и sup. (pratic. од colo) 1 (об)рађен.7) То одговара
____________________
1) Љубомирка Кркљуш: Правна историја српског народа, Службени
гласник и Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2009.
г., стр. 37, где се наводи да је Законоправило Св. Саве у Бугарској
и Русији добило име Крмчија (Крманошка књига), те испада да је
упутство за пловидбу, иако је назив био Кормчая книга, па тај назив
значи Управљати се/ЗаконоПравило.

2) Протоиерей Владислав Цыпин: Кормчая книга в русском церковном
праве, часопис Древнее Право, Центр изучения римского права,
издательство Спарк, Москва, 1997. г.

3) Милован М. Митровић – Саша Б. Бован: Основи социологије и
социологија права, Правни факултет Универзитета у Београду и
Службени гласник, Београд, 2009. г., стр. 167, поглавље IV. Култура,
личност, право, део 1. Појам и елементи културе, где се даје одређење:
– Едварда Тејлора: Култура представља целовит систем који
обухвата знања, веровања, уметност, морал, право, обичаје и све
друге способности и навике које је човек стекао као члан друштва,
– самих аутора уџбеника: Култура у најширем смислу јесте скуп
свих духовних и материјални творевина људског друштвеног рада
и деловања које представљају вредност за човека и људско друштво,
што показује различитост, али не значи да је једно одређење научно,
а друго ненаучно.

4) Милован М. Митровић – Саша Б. Бован: Основи социологије и
социологија права, Правни факултету Универзитета у Београду и
Службени гласник, Београд, 2009, стр. 15: Социологија је општа,
теоријска и основна (фундаментална) наука о друштву као целини
свих друштвених појава

5) http://warspear.net/lectiont1r1part1.html
6) Божидар Трифунов Митровић: КолоВени (СлоВени) и континуитет
културе и права, КолоВенија, Београд, стр. 339, 433, 543, 684, 685

7) Ђорђевић Јован, 1826-1900: Латинско-српски речник репринт издање
из 1886, Завод за уџбенике, Београд, 2010, стр. 378.

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ]

Слични текстови


Слободан Живковић
Достојевски у делу Јустина Поповића (1)

Мирослав Лукић
Савет за визије

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026