Драгана Мијатовић-Томашевић
Иван Ханс Мерц, римокатоличка “црква” и истините лажи
Писмо мајци
Драга мама,
Не могу да лажем. Не могу ти рећи да сам постала по професији
писац, историчар, нити пак антрополог, социолог или полити-
чар. Ја сам, мајко, она којој си “заборавила” рећи да је читава тво-
ја фамилија побијена тог хладног фебруарског дана 1942 год. По-
бијено је двадесет двоје чељади из Стијаковића у Мотикама, без
иједног испаљеног метка од комшија Хрвата – шокаца, предво-
ђених фра Филипом Мајсторовићем из петрићевачког самоста-
на. Твој тата је покољ преживио јер је био заробљен и одведен у
Њемачку. Али не и његова дјеца из првог брака – укључујући и
шестомесечног сина, набоденог на бајонет, којег никад није ни
видио. Преживео је покољ и стриц Драган, којег је његова мама
сакрила испод кревета и зашушкала јастуцима, па је гледао како
једно по једно од укућана падају у локвама крви.
Никада нико мени ово казао није до књига врхунског истори-
чара Лазара Лукајића “Фратри и усташе кољу”.
Зар сам ја ово, мајко, пуким случајем из књиге сазнати морала?
Осјећам се преварено, празно и тупо. Не осјећам бол, само језу
која ме прожима кад се деде сјетим како је само хрватске шокце
мрзио. Ја сам мислила да деда њих не воли јер је мој тата у рату
био, па сам његово понашање са грађанским ратом у Босни (1991–
1995) повезивала. Сад ја знам да то дубље коријене има.
Истраживала сам. Морала сам. Савјест ми није дозвољавала
да окренем леђа овом откровењу. Морала сам сазнати разлог ова-
квог монстуозног злочина. Није ми јасно како се то могло десити.
И зашто сте сви ћутали? Зашто сте ми говорили да је онај споме-
ник, са именима силним, иза куће дедине, подигнут крави Ди-
куљи коју сте ви као ђеца много вољели?
Мајко, хтједох да ти кажем да мислим да знам разлог зашто
ти је фамилија побијена. Није само Павелић крив. Онај Павелић
којег је деда знао тако масно да опсује, а да дода и Степинца приде.
Сјећаш ли се ти мајко, кад је Папа долазио у родну ми Бања-
луку да беатификује тамо неког свеца у том истом самостану на
Петрићевцу, одакле је и кренуо покољ оближњих села предвођен
фратром? Мора да се сјећаш, јер је деда био много бијесан и хтио
да на све четири (двије ноге и двије штаке) иде да га убије.
Е, тај неки светац Иван Ханс Мерц се зове.
О њему ћу ти казати мало боље.
Он је мајко, рођен од оца аустроугарског окупатора Босне и ма-
ђарске Јеврејке, по зањимању проститутке, у мојој Бањалуци. Од
родитеља је примио пристојно, либерално, грађанско васпитање,
баш као што сте и ви мене васпитавали. Али од њих није добио
никакву духовну подлогу. Мајко, Иван је био добро, пристојно,
интелигентно дијете. Али у мојој гимназији, мајко, угледни римо-
католички лаик, професор књижевности, научио је Ивана кроз
књижевност да посматра свијет кроз призму римокатоличких
“истина” и моралних поука “цркве”. Кроз књижевност, мајко, ва-
спитавао га о католицизму, али без иједне ријечи о вјери!
Иван се, мајко, упецао у римокатоличку замку, а ни свјестан
био није. Нису му ни родитељи свјесни били. Млади интелекту-
алац, жељан знања, добио је стипендију од језуита да студира на
католичком институту у Паризу. Родитељи су му срећни били
што је такву престижену стипендију добио. Сваки родитељ жели
најбоље за дијете своје. Језици су му добро ишли, знао је перфект-
но говорити и њемачки и француски.
Утицај вјере посијан од римокатоличког лаика још у гимна-
зији имао је толико велик утицај на живот његов да је своју док-
торску дисертацију успјешно одбранио на француском језику у
Загребу. А носила је назив Утјецај литургије на католичке писце
у Француској”.
Међутим, мајко, његова заљубљеност у вјеру, оданост “цркви”,
а посебно папи, није остала неопажена у Риму.
Папа Пије XI лично позива младог новопеченог доктора Ива-
на, у чије школовање је “црква” много уложила. Позива га да и на
Балкану, а по угледу на Италију, оснује злогласну “Католичку
Акцију”. Знам да не знаш шта је то, јер сте и ти и тата у “Соколо-
вима” били.
Док сте ви ишли на приредбе, игранке, такмичења које су “Со-
колови” организовали за младе, либералне људе, “Орловска” орга-
низација је, стриктно у католичкоме духу, младеж васпитавала.
Ту организацију је Иван Мерц основао.
Ударио им је, мајко, трајне темеље доктрине римокатоличке
“цркве” и “Католичке Акције”. Од те 1922. године, генерације и ге-
нерације младих католика васпитавало се у чисто религиозном
духу. Да буду одани цркви и папи. По било коју цијену. Па и цијену
живота. Тако су, мајко, насилно створили данашњу државу Хр-
ватску. Изједначили су тамо том народу појам вјере са појмом на-
ционалности. Почео је политичар Анте Старчевић да сије клицу
мржње према другим народима још с краја 19. вијека и да буди
хрватску учмалу свијест, а Иван Мерц је другим, вјерским путем
изједначио појам “хрвати” са појмом “римокатолици”, те тако на-
стаде држава Хрватска (Civitas Dei) очишћена од било које друге
народности и од било које друге вјере. И то још прије Хитлера и
фашизма!
Ова Мерцова организација, “Орлови”, била је приморана ше-
стојануарском диктатуром да се распусти, али се њихов предсјед-
ник, др Иво Протулипац, веома добро снашао, па је брже-боље
основао другу организацију која ће дјеловати на чисто “религи-
озном” основу. А у ствари, то је иста организација била, са истим
Редакција
Културни догађаји у Српској националној академији и Клубу часописа Људи говоре
Догађаји у СНА
I. Књижевни догађаји
“Реч из расејања” у Торонту
У Српској националној академији у Торонту 11. јуна 2014. промо-
висан је Зборник поезије и прозе, објављен у оквиру манифеста-
ције “200 година Срба у Америци” која је одржана у Филаделфији
на Видовдан 2014. Теслина научна фондација била је покровитељ
ове манифестације у Филаделфији.
Гост вечери, уредник Зборника Реч из расејања, Илија Шаула,
поделио је књижевне награде са конкурса ауторима из Канаде ко-
ји нису могли присуствовати централној свечаности у Филадел-
фији. Три од укупно четири награде добили су чланови Удруже-
ња “Десанка Максимовић” из јужног Онтарија (Желимир Млађе-
новић из Кичинера, прву награду за поезију; Јелена Шаула из Ха-
милтона другу награду за поезију, Катарина Костић из Торонта
другу награду за прозу). Прву награду за прозу добила је Мира
Матарић из Јужне Калифорније.
Зборник је објавила Издавачка радионица КОРДУН из пенсил-
ванијске Филаделфије.
Лабуд Драгић по други пут у Торонту
Изложбени простор Спрске националне академије био је тесан за
посетиоце који су присуствовали 4. октобра 2014. представљању
најновијег романа “Беле ноћи сивог сокола” познатог београдског
књижевника Лабуда Драгића.
На торонтској промоцији о најновијем Драгићевом роману го-
ворили су Катарина Костић, Душица Ивановић и Бранко Бубало,
а прочитан је и осврт цењеног књижевника Мила Медића. Од-
ломке из романа читале су Драгана Живић Илић, Драгица Браун-
штајн и Душица Ивановић која је и водила програм.
Виртуоз класичне гитаре, Божидар Витковић, са својим сту-
дентом Данилом Каћански, обогатио је и овога пута уметнички
доживљај.
На значај романа “Беле ноћи сивог сокола” за целокупну српску
књижевност указује у свом приказу Миле Медић:
“Романом “Беле ноћи сивог сокола” Лабуд Драгић је отворио
нову страну у нашем друштвеном животу. Он је одговор свима
онима који су се у протеклих 20 година одрекли свега што је
српско, који су се продали за велике или мале паре, издали своју
земљу, народ и језик. Требало је то дочекати у нашој књижевно-
сти и треба то коначно поздравити. Хвала Богу да се коначно на-
шао неко да тај посао отпочне и врло успешно води. Српска књи-
жевност добила је расног сатиричара”.
Предавање о језику лингвисте Дејана Ивковића
О проблемима српског језика и писма одржао је предавање др
Дејан Ивковић у Српској националној академији 22. септембра
2014. Као савремени социолингвиста др Ивковић је заинтересо-
вао присутне аудиовизуелним документовањем стања у српском
писму и језику.
II. Изложбе у Галерији СНА
Дом (Home)
Мај 11 – јун 1, 2014
Поводом свечаног отварања нове реновиране зграде Српске на-
ционлне академије у Канади отворена је изложба слика уметника
који су чланови СНА: Александар Аца Петричић, Драгица Гађан-
ски – Диди Душан Иванчевић, Татјана Килибарда, Ђуро Лубарда,
Дубравка Матић – Мандић, Мирослав Нешић, Лили Оташевић,
Жељко Родић, Борис Спремо и Лазар Суботички.
Овом изложбом отворена је и Галерија СНА у Торонту.
Добротворна изложба за помоћ поплављенима у Србији
Јун 6 – 7, 2014
Ликовни уметници из Торонта су донирали своје радове за помоћ
поплавњеном народу Србије. Сав приход од њихових продатих
продатих радова прослеђен у Србију.
Уметници донатори: Драгица Гађански, Борис Спремо, Милан-
ка Рамљак, Весна Миловановић, Лазар Суботички, Дубравка Ма-
тић-Мандић, Ђуро Лубарда, Душан Иванчевић, Страхиња Станко-
вић, Љерка Гојшина, Жарко Петровић-Лоле, Зорица Симоновић,
Маја Фолтин, Гордана Олујић, Владимир Стјепановић, Лили Ота-
шевић, Гроздана Буквић, Садко Хаџихасановић, Ирина Корљан,
Татјана Килибарда, Ранко Радовић, Мариа Вилотијевић, Слободан
Ђошић, Озренко Мркић, Милош Бојовић, Зорица Богдановић,
Гордана Брелих, Владан Игњатовић, Георги Даневски, Даринка
Даневска, Драган Божић, Небојша Раковић, Бојан Елез, даглас
Едвардс, Татјана Црњански, Жељко Родић, Мајкл Клоуз, Гордана
Дошен, Сандра Јовановић, Небојша Брковић и Бране Ракић.
Утисци на папиру (Impressions on Paper)
11. јуна – 3. јула 2014.
Отворена је изложба акварела и цртежа седам уметника из Србије,
Црне Горе и Републике Српске: Михаило Глигорић – Глиша (Ср-
би-ја), Драгослав Хусар (Србија), Чедомир Кесић (Србија), Никола
Косић (Црна Гора), Бранислав Марковић (Србија), Бранко Хаџи-
никитовић (Република Српска) и Зоран Сувајац – Зограф (Репу-
блика Српска).
Уметност духовности – Изложба православних икона
(The Art of Spirituality, Exhibition of Christian Orthodox Icons)
9 – 31. јула 2014.
Прва годишња изложба уметности духовности, на којој су били
представљени радови петнаест канадских иконописаца који су
пореклом из Србије, Македоније, Грчке, Русије и Украјине, отво-
рена је 9. јула у Галерији СНА.
Излагали су следећи иконописци: Милош Бојовић, Јелена Ћет-
ковић, Георги Даневски, Виктор Герасимов, Сандра Јовановић,
Валерија Кузнецова, Павло Лопата, Вероника Мелник, Алексеј
Мезенцев, Олга Орлова, Домна Пападопоулоу, Прокопиј, Зоран
Рњак, Светлана Ристић и Владимир Стјепановић Габелић.
Мали велики уметници (Little Big Artists)
20 – 28. септембра 2014.
Отворен аје прва годишња изложба најмлађих уметника, узраста
до 12 година. Радови су били изложени у четири старосне групе:
до 3 године, 4-6 година, 7-9 година и 10-12. У свакој групи су биле
додељене по 3 награде награда (прва, друга и трећа).
Овогодишњи добитници:
до 3 године:
Адам Калафате, Филипа Гавриловић и Филип Петровић
4 – 6 годна:
Милена Комленовић, Јована Божић и Миа Милутиновић
7 – 9 година:
Леонора Барбуловић – Нађ, Рики Међук и Никола Луковић
10 – 12 година:
Ива Стефановић, Леа Гашпаревић и Теодора Вилотијевић
Остали излагачи:
Катарина Баљозовић, Оливер Барбуловић-Нађ, Тео Барбуловић-
Нађ, Јована Божић, Наја Делука, Нора Делука, Хелена Ђукић, Тиа
Ђукић, Максим Гашпаревић, Ивана Ивић, Богдан Јовановић, Ђо-
ти, Надија Калафате, Софија Калафате, Софиа Косенко-Мелник,
Маајан, Лана Марковић, Адам Милчић, Давид Милчић, Марко
Милутиновић, Дара Мирчетић, Филип Мркић, Јана Попадић,
Сара Попадић, Бела Ремер, Ема Шекуларац, Петар Шекуларац,
Лара Скакавац, Хенри Шкорић, Вилијам Шкорић, Тиферет, Влада
Томашевић, Даница Тубић, Милица Тубић, Небојша Васиљевић,
Маша Васиљевић и Теодора Вукобрадовић.