Рајко Петров Ного
Надиремо скитски
Сјени Гаврила Принципа
Надиремо ситни здепасти и тврди
Освајамо мучки лоповски хајдучки
Косооки кривоноги пригушени скитски
Трпки полудивљи надиремо митски
Под куполом шугавог интернатског неба
Са периферија из влажних буџака
Зелени од мржње и жути од жучи
Унижени препуни криминалног мрака
Прегризли смо гркљан досадној епохи
Напудрана госпа грациозно липти
Ми идемо даље ми јездимо брже
По уклетом кругу и можда кругу смрти
Иза нас остају стазе и богазе
Ломни грудобрани пастели равнина
Благословене крај плотова жене
Иза нас не оста чак ни мјесечина
Препуни густог криминалног мрака
И ко зна још каквих прадједовских тмица
Ми пуцамо страсно из публике с лица
Нека се оконча ова комедија
Овај идиотски театар улица
Некролог срочисмо за псеудоруљу
Излишно слободни до грла у муљу
Они у вријеме утиснуше стопе
Пуцајући право у срце Европе
Коментари