Иван В. Лалић
Принцип на бојишту
Оцу
Овај излазак на пусто разбојиште
Без бурме и без коласте аздије,
Без табора честитога кнеза,
Грмело је ноћас, кратка олуја, мирис липе
Богатији за кратко сећање муње,
Руком преко чела овај ветар
Тежак пет векова, светлуцав огроман,
Та застава под којом посрћем.
На углу једне улкице где се види река
И време почиње да пева гласом стараца
Ослепелих од црног сунца,
Ја без оклопа, с пролазницима помешан
И златним сенкама,
Ја сад већ без избора, на празном пољу
Где тутње копита битке
Подижем руку:
– Све да свето и честито буде –
И пуцам.
Коментари