Јелена Живковић
Дубље метафизичке димензије уметности
Уметност треба да досегне дубље, метафизичке димензије истори-
је, постулат је нове изложбе Будимира Димитријевића. Као што
је у својим претходним графикама и сликама разоткривао зачуд-
ну страну свакодневнице, тако нас сада суочава са темом рата и
жртвовања. У томе он не одступа од славе и патње као ликовног
модела представљања рата, већ управо жели да их уцрта у небес-
ке висине.
Тема данашње изложбе јесте Први светски рат, његови српски
хероји и истовремено жртве. Огуглали на жртвовање и заморе-
ни од херојства, треба нам да се подсетимо њиховог јединственог
лика, индивидуалног и колективног. Подсећање на трагичне до-
гађаје, знамо то још од Херодота, није омиљено код публике. Зато
је и посматрач ове изложбе њен активни учесник чијој је вољи
препуштено да се узнесе са Димитријевићевим јунацима или их
једноставно отресе из своје меморије. Али један слој уметничког
документа он неће моћи да пренебрегне, као што би то учинио
са историјским документом… Док историчари широм света об-
нављају расправу о узроцима и поводима Првог светског рата и
циљевима зараћених страна, уметник Будимир Димитријевић
скреће пажњу са структуре освајачке моћи на актере одбране,
која, рекли смо на почетку, има своју метафизичку димензију,
можда најбоље изражену у Његошевом стиху: “Одбрана је с жи-
вотом скопчана.” Тако у уметничке документе које управо гледа-
мо, продире сам живот, незаустављив и бесконачан, анђеоски о-
крилаћен. Изложба Будимира Димитријевића поставља питање
смисла живљења у времену у коме су “живи завидели мртвима” и
то је тај документарни слој ове уникатне поставке, који верујем,
неће бити избрисан из ваше меморије.
Хвала!
Тихо Илијашевић
Њежна поетика и врхунско мајсторство
У ово вријеме нервозних, бучних, бахатих и бескрајно амбици-
озних умјетника, стваралаштво Будимира Димитријевића је из-
ненађење и освјежење. Он је један од последњих уметника, на
простору бивше државе, који попут старих часовничара задубље-
них у механизам сата, брижљиво, лагано, стрпљиво, тихо, ецује,
бруси, гребе… своје графичке плоче и тако прича своју причу.
Димитријевићеве графике садрже оно што је већ готово забо-
рављено у свијету умјетности а то је њежна поетика и врхунско
занатско мајсторство. Некад, много, много давно, занатски дио се
подразумијевао.
“Нови хоризонти” је назив ове изложбе и савршено одговара
Будимировој поетици.
Стара је прича о оптимисти који каже да је чаша полу пуна и
песимисти који каже да је чаша увијек полу празна. Чаша овог
умјетника је увијек пуна. Звучи невероватно за “ове дане”, али
Богу хвала, још увијек има оних који гледајући ка хоризонту ис-
чекују, или већ виде љубав и љепоту.
Кад се таква животна филозофија споји са духовитошћу и дје-
чијом маштом овог аутора, јасно је зашто ове графике у свим сен-
зибилним, па и оним “тврђим” душама побуђују осјећај радости
и милине.
Драган Јовановић Данилов
Елегични времеплов
У посљедњих неколико година, пажљиви посјетилац изложби
графике у нас није могао а да не уочи необичне и самосвојне гра-
фичке листове Будимира Димитријевића. Овај мајстор мале гра-
фичке форме за кратко време изградио је и развио препознатљив
графички рукопис. Димитријевић напросто, графички мисли и
читав свој живот организовао је тако да би се посветио продуб-
љивању своје умјетности.
Окренут минулом, лирском времену, овај хроничар имаги-
нарног васкрсава један ишчезли, утварни свијет детињства, дав-
них празновања, тихожитија и старинских предмета који су дав-
но повучени из оптицаја (рецимо грамофони с трубом као једна
младалачка пјесничка метафора). Тај свијет је, несумњиво, свијет
“спасен по дјеци”. Заокупљен тајном времена и одан умјетничкој
вјероисповијести која прати извесне ентитете фантастичног, чуд-
новатог, чудесног, метафизичког, Будимир Димитријевић развио
је на својим графичким листовима поетику минулог, једне без-
гласне утишаности и свечаног призора који итекако одјекују у
нама и напокон постају наши. Но, оно што је најљепше јесте то
што је силазак у бунар прошлости код овог умјетника има покри-
ће дубоке интимне исповијести. Самосвојан и кохерентан свијет
идиличнопасторалних младенаца, невјеста, нестварних дјевојчи-
ца, птица, мравоједа, кула летећих бродова и дјеце у игри, смје-
штен је у романтични мизансцен и тертиран деликатно, са висо-
ким занатским критеријумом и субјективношћу визије. Фигуре
су ухваћене у својој хијератичној и достојанственој статичности,
у некој древној непомичности, превучене нестварном мирноћом,
спокојним ретушом пуним меке сјете.
Будимир Димитријевић користи бриљантну, старинску гра-
фичку технику тонске дескрипције предмета и минуциозног об-
ликовања волумена. Код њега ништа није препуштено случајно-
сти. Упућен у тајне графичке умјетности, овај умјетник постиже
магичну атмосферу и илузију димензионалне дубине истачка-
вањем и тонским нијансирањем површина. Предмет се овдје ис-
питује до најситнијих појединости а детаљ “истерује” до краја.
Чврст сустав Димитријевићевих графика у спрези је са једном
готово дјетињом зачуђеношђу пред свијетом, сентиментом који
подразумијева искреност и спонтаност доживљаја. Димитрије-
вић је у себи спојио и измирио графичара и пјесника. На његовим
графичким листовима, тихим и складним, има нечег од емул-
зије старих фотографија, нечег од топлости закаснелог српског
романтизма. Тајна Димитријевићевих графичких листова је у
магији којом они бацају чини на посматрача, у транспарентној
тананости, лирској кристализацији и особеном хуморном пара-
доксу који везује стварност и фантастику. Будимиров самородни
графички свијет израз је тишине, сабраности и озарења у власти-
том бићу. То лирско обасјање које зрачи у правцу нашег срца, то
претапање јаве и сна по логици једне носталгичне фантасмагори-
је, јесте езотерична новина коју Будимир Димитријевић уноси у
савремену умјетност графике.
Биографија:
Будимир Димитријевић је рођен 3. марта 1971. године у Београду.
Факултет примењених уметности и дизајна је завршио 1995. Ма-
гистрирао је 1997. код професора Милице Вучковић, са циклусом
графика “Породични албум”. Члан је УЛУС-а и УЛУПУДС-а.
Добио је више награда и признања за свој рад и до сада је
учествовао на 10 самосталних и око 90 колективних изложби у
земљи и иностранству. Године 2002. боравио је у Француској, где
је усавршавао графику у графичкој радионици Пјера Спалајкови-
ћа. Био је учесник седам ликовних колонија и радови му се налазе
у бројним колекцијама у земљи и широм света. Живи и ради у
Београду.
Контакти:
e-mail: budimirdimitrijevic@gmail.com
www.budimirdimitrijevic.com
моб: 069-201-0256, 064-191-0981 (смс)