Културни догађаји у Клубу часописа Људи говоре

неупућени читалац олако и на брзину закључио из Ваше непре-
цизне формулације. Ко је од нас у нашим браковима остварио
очекивану сарадњу 100%.
Разумни људи се труде да побољшају односе и остају заједно.
Мени ова изјава личи на односе у модерном, богоборном, нецр-
квеном браку, који се завршава пазеђи највише на подјелу бан-
ковних рачуна, као у Вашем 5. одјељку.
Дакле, из прве двије Ваше премисе, веома натегнуте и за ди-
скусију, али да не улазимо у непотребне софизме и надмудривања,
јер нам то није циљ, изводи се конклузија која је салто мортале,
један јак заокрет, који је веома значајан, заправо толико значајан
да се ја, кад бих био предсједник СНА, не бих усудио преузети
одговорност да о томе одлучи Управа, него бих предмет дао на
одлучивање Скупштини. Па и свака нормална држава о крупним
питањима одлучује референдумом. Из Вашег писма, предсједни-
це Шкорић, не видим да је о овоме одлучивала управа СНА, а
можда и јесте.
Још није касно да се посавјетујете са Управом СНА и видите
ко ће вас подржати у Вашој намјери. Надам се да ћете послије тога
овај лош потез вратити.
Не само да је потез погрешан него ништа не добијате а ризи-
кујете много.
Ја сам спреман да заборавим да је писмо икад постојало, а могу
убиједити и друге да о њему не дискутујемо. Заиста не бих желио
да упознам чланство СНА са овим мојим одговором јер поштујем
ваш дугогодишњи плодан допринос СНА.
Искрено и добронамјерно,
Ђорђе Ђого, председник Клуба часописа ”Људи говоре”
Пошто госпођа Шкорић, председница СНА, није одговорила на
наведено писмо г. Ђога, он је покушао да прошири дневни ред
Годишње скупштине Академије која је убрзо одржана (19. априла
2015). Госпођа Шкорић и председавајући Скупштине, господа
Милена Протић и Рајко Радојевић, нису му то дозволили. На
крају је господин Радојевић, будући (ко)председник, предложио
да се расправа о часопису “Људи говоре” унесе “под разно”. Са
тиме се није сложио председник Клуба часописа, г. Ђорђе Ђого,
и затражио је да се у записнику ове скупштине констатује да он
подноси оставку пре разрешења старе Управе Академије чији је
био члан.
Тако је Академија на корицама часописа “Људи говоре” слови-
ла као издавач само у 2 двоброја (20-22 и 23-24). Овај се часописа
вратио се свом старом издавачу – истоименом Клубу часописа,
са новим уредником проф. Милом Ломпаром, а госпођа Шкориш
наставила да председава Српском националном академијом у
Канади и у трећем мандату, истина као “председник емеритус”.