Џонатан Лок Харт

Неколико гласова у, мада из и изван Канаде

У спомен Милану В. Димићу

Канадска књижевност се изменила. У осећајности усмене књижев-
ности Канаде присутне су приче које су домороци причали пре
постојања Канаде само у њиховој територији и бившим терито-
ријама које су касније апсорбовале Сједињене Америчке Државе.
Ту су, такође, и приче Викинга у Новом Свету, затим Енглеза и
Француза и многих других, током више од хиљаду година њихове
повезаности са домороцима.
Људи су раздвојени границама са Сједињеним Америчким
Државама. Моја породица такође, али су границе нација вештач-
ке. Домороци, Акађани, Мортимери и Нови Енглези знају ово доб-
ро. Али границе су стигле и са њима извесни разлози за њих. У
Канади живе људи који су рођени овде, остали или само прошли
кроз Канаду, или они који имају претке који су живели у Канади.
Књижевници Виндхам Левис (Wyndham Lewis), Малком Луис
(Malcolm Lowry), Сол Белоу (Saul Bеllow), Џек Керуак (Jack Kerouac),
Елизабет Бишоп (Elizabeth Bishop), Марк Странд (Mark Strand)
спадају у ово поље визије. Други, као Роберт Финч (Robert Finch),
П. К. Пејџ (P. K. Page), Е. Д. Блодгет (E. D. Blodgett), Диона Бранд
(Dionne Brand) и Том Кинг (Tom King) су важне фигуре у канад-
ској књижевности, иако су рођени другде.

Срећни смо да имамо Е. Д. Блодгет (E. D. Blodgett) који пред-
води ову селекцију канадске поезије и књижевности. Иако су ен-
глески и француски службени језици у Канади, на терену је увек
вишејезичност. Оригинални језици су аутохтони или домородач-
ки језици. Енглески и француски су језици “новодошли” после
старонордијских језика и поред баскијског и других језика, укљу-
чујући афричке језике које су рани становници донели. Тако
Канада и канадска култура и књижевност постају богатије и ис-
преплетеније. Песме које следе нису објављиване (Моје песме по-
јавиле су се на румунском). Следе најлепши апострофи Е. Д. Блод-
гета (који такође пише и на француском; запетљани калиндроми
на енглеском и француском Калинa Андреа Михаилескуа (Ca-
lina Andrei Mihailescu); Песме Наоми Мaкилвраита (Naomi Mc-
Ilwraith), тако персоналну и културну поезију (укључујући однос
између Cree – једног од урођеничких језика у Канади - и енгле-
ског); нежне песме Пушпа Ређа Ачариа (Puspa Raj Acharya); савр-
шени превод на француски Никол Малет (Nicole Mallet) мојих
сонета и две моје песме на енглеском, као и две песме Монике
Чофен (Monique Tschofen) које заокружују овај избор. Изабране
песме ће боље говорити о себи и много елоквентније него што ја
могу казати о њима. Ови писци су савршени и срећан сам да им
се могу придружити у овој селекцији. Они живе у различитим
рејонима Канаде, а рођени су овде или су дошли из Сједињених
Америчких Држава, Румуније и Непала. Канадска књижевност
је слободна и променљива: у њој нема присмотре или контроле.
Канада је слободна земља, ослобођена мишљења и намере да љу-
ди да доприносе овде и далеко, тада и сада, у будућности коју ће
променити, надам се, учинити је креативном, добродошлом и ве-
ликодушном (Извињавам се за ову персонификацију). Ово што
сам заокружио овде јесте свечаност разноврсности са надом за
даље слављење. Надам се да ћу у будућности унети више фран-
цуског у конверзацији. Околности нису ми дозволиле да урадим
тако у ово време.

Са енглеског превео Радомир Батуран

Рубрику из канадске књижевности уредио је проф. Џонатан
Лок Харт са универзитета Едмонтона. Редакција часописа Људи
говоре неизмерно му је захвална.

Слични текстови


Џонатан Лок Харт
Три песме из циклуса Пливач

Калин Андре Михаилеску
Анонимус није нико од нас

Пушпа Рађ Ачарија
Дедина и бабина кућа

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026