25.
Саша Мићковић

Самоћа

I
Јануарска хладноћа Рачом шиба и реже,
Божић је, мраз и магла, слеђено грање звони.
У углу собе ватра дудовим пањем жеже,
и снег кристалним сјајем по пољанама рони.

Јутро је чудно, бледо, тишина, мир и ћутња,
већ је празнично доба, уста се вином квасе.
Зимобојазно срце и душу згрчи слутња,
јер сви драги и ближњи животни жар загасе.

А раскров - кућа пуста, ко дупљом немир свира,
трпеза милодашна без вољених зазјапи.
То трошњава самоћа бола плодове збира,

и скупља моје мисли у сузоросне капи.
Засечем кору хлеба, као сопствено тело,
место тренут да славим, живом држим опело!

II
Вече капље мрклином, починку то је време,
на столу згасла свећа и поноћ минут дроби.
Из пећи задње искре угарку трулом стреме,
и хладна тама цури по мојој језној соби.

Сад већ из постељине гледам окове зида,
сан ми облепи капке, јава јамом завире,
бар сноводиља ноћас самоће да извида,
и из пустошне собе почне плам да извире.

Зачујем јасни жагор, за столом седе моји.
Насмејани и орни, лебде им душе беле.
И свуда се весељем звук радовања роји,

анђели руком светом небне дарове деле.
Сви окупљени, блиски, и соба зарјем зрачи,
док живот као паук плаштом црнила мрачи!

III
Стриц је уз врх астала, прича о давном добу,
у руци чаша вина својом бистрином сија.
Помиње разна чуда још на Христовом гробу,
укућанима душа младим житом проклија.
Отац мудар и ћутљив, загонетно се смеши,
крај њега унучад сва, зацветале им клице.
А мене твоје око благогледно утеши.
Вољена, живот жезне, и деље бридом лице.

Васцеле ноћи сневам, те време снима мину,
опет мразна белина јутру у видик пуца.
Будан и сам у соби, гутам лед и празнину,

а јануар је осми и свуда снег светлуца.
Блиских, вољених нигде, занебљени већ неки,
а ја окриљем ћутње, замрежен у сан меки!

Манастир Kопорин

I
У Копорину спокој, душевна питомина,
камени манастир се закрови Божјим штитом.
Врлог Стефана круна и мач заблешти притом,
а иконе затапа бајковита тишина!

Лица фресака, очи, избодене до сржи,
оскрнављене слике, старе већ шесто лета,
и Стефанова глава ту мироточи света,
зарасле ране, жезло, анђео ватрен држи!

Трошњаве грудве земље, стабла, извор и трава,
све сјај крста прожима, благо и гласомило.
Безброј је молитвица Копорином уснило,

монашким благонежјем Стефан крај Творца спава.
Монахиње залебде у светларној бистрини,
Светац вековно цакли у наднебној висини!

II
Овде се мисли плоде, закалеми се биће,
као најслађа воћка, човеку ум разлиста,
и монахиња Нина раскошним жаром блиста,
слушати њену мудрост, блажено је ужиће!

Путниче, када пођеш путем из Копорина,
и брдом чим се винеш, крај камене капије,
ослушни како свемоћ божанска с неба лије,
растапајући срца, зажеже крв једрина!

Још само шума шушти, обриси манастира
остају у даљини, вековно просвећују,
а мисли као пчеле сједињене у брују,

док појање монашко вернима жића збира!
Та светиња, скривена у брду, цветном миру,
засади зарје души, тка молитвену лиру!

Слични текстови


Јелена Шаула
Крочих кроз грање светлуцаво

Зоран Богнар
Тајна задовољства

Душко М. Петровић
Бежанијско гробље

Коментари

Оставите одговор

Рубрике

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Радомир Батуран
оперативни уредник за дијаспору
(Торонто, Канада)

Александар Петровић
уредник за културу
(Београд, Србија)

Жељко Продановић
уредник за поезију
(Окланд, Нови Зеланд)

 

Небојша Радић
уредник за језик и писмо
(Кембриџ, Енглеска)

Жељко Родић
уредник за уметност
(Оквил, Канада)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Џонатан Лок Харт
уредник енглеске секције
(Торонто, Канада)

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Мила Фокас
Торонто

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

baturan@rogers.com nikol_markovic@hotmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2019