Философија после Вартоломејске ноћи

Пошто је, са једне стране, Бог за човека неприступачан по су-
штини, а са друге стране обожења човека треба да се разуме као
учествовање у божанској природи, принуђени смо да правимо
разлику измећу непостижиме, неприступне и непричасне божан-
ске суштине и доступних, нестворених и од Божанске суштине
нераздељивих енергија, којима се открива и спознаје Бог. Божан-
ском енергијом, која се разликује од суштине Божије а која је ипак
од ње нераздељива, човек доживљава обожење, које није његова
заслуга, него дар благодати Божије, односно божанска енергија.
Тако је овим разликовањем сачувана и неприступност божан-
ског Бића и стварност обожења, односно заједничарења и учешћа
човека у божанској природи. Јер, као што је постало јасно, обоже-
ње је причешће не суштином него енергијом Божијом. Ово ра-
зликовање суштине и енергије (или енергија, што је једнозначно,
пошто говорећи “енергије” подразумевамо пројаву божанских
енергија), развио је у 14. веку свети Григорије Палама. Наравно,
оно (разликовање) ипак није његов проналазак. То разликовање
је претпоставка богословља светих Отаца источне Цркве. Као
доказ наводим класично место из дела св. Василија Великог: ‘Док
су енергије разне, дотле је суштина једноставна (једна). Ми, пак,
преко енергија кажемо да познајемо свога Бога, али нисмо у стању
да се приближимо Његовој суштини. Енергије, дакле, Његове
силазе на нас, докле суштина Његова остаје неприступна‘ (Migne,
Р. G. 32, 869 АВ. вид. 29, 648). Те ‘Његове енергије‘ које ‘силазе на
нас‘ сачињавају оно што је нестворено, божанску лествицу, чијим
посредством силази ка нама Бог, а успињу се људи ка Њему./.../
Мислим да од онога што је изложено, најузвишенији бого-
словски значај показује разликовање између неприступне сушти-
не и нестворене енергије Божије. За свете оце то није било сит-
ница него питање живота или смрти. Јер ако све борбе човека да
достојно заблагодари Богу, да испуни Његову вољу, да достигне