Ко то одгонета
мудрост векова
преточену у света
Слова Ћирилова?

Ко са тисовим штапом
Бога редовно обилази
и под небеском капом
све нас учи и пази?

Чији су оно знаци
на путу крстоликом
у општој овој замци
са сликом боголиком?

Чије то мудре зоре
свићу и на западу
да зле силе не разоре:
Љубав, Веру и Наду?

Ћутање речито
стараца мудрих
наше је вечито
питање будних!

Који то Манастир
све до сада претраја,
сваки рат и мир
од искона до бескраја?

Хиландар на Гори
Светој међу светима,
ћутањем говори
ио онима и овима!

Говори о мудрости
молитве лековите
срцоликој светлости
из душе тајновите!

Па говори из драме
гомиле усамљене:
Само су мудре осаме
сузе просветљене!

Оне сузе што нам крепе
мисли, снагу и вољу,
да нам свеци не стрепе
по небеском овом пољу!

Од Атонске Горе свете
Хималаја и Сиона,
преко целе планете,
све до памети трона!

А са трона памети
остао нам вечити завет:
Ко се Богу посвети
праву изабра памет!

И Богу посвећени
ревносно служе роду,
изнутра просветљени,
за крст часни и слободу!
А Слобода, Богом дата,
божији је наук векова:
за туђина и за брата,
кажу Слова Ћирилова!

На Путу Светога Саве
бићеш Отац своме Оцу,
из народне рођен главе
захвалан Богу, Творцу!

Отац је слуга сину
и као Бог служи свима!
Цео Род и Отаџбину
у очима небеским има!

Из пирга Светог Саве
мисао шикну у висине,
из народне, српске главе,
Свети Оче и народни Сине!

Дижеш свете твоје руке
до престола памети,
до небеске мирне луке,
врли Оче, Саво Свети!

Види децу поскитану
по овој плачној долини
како твоју траже страну
где се мисли и чини!

Све како Бог заповеда
У правцу мирне луке!
Пратња небеског одреда
до Христове води науке!

Кад те Светиња походи
и кад с тобом живи она,
крилата реч те води
право до памети грона!

У животу вечних висина
трају словом сви векови
и мисао као задужбина
шикне да трајно слови!

Дуги су путеви срца
и све су мисли високе
ако до Бога и до сунца
речи нас воде бистрооке!

Славе нас речита слова
темељима срцоликим,
времена стара и нова
у људима боголиким!

Кад нам нено душе слика
кроз све тајне поруке
неког нашег крајолика
све су чежње живе руке!

Кандило гори у души
да стално сија образ
да нас слабост не сруши,
свако да порази пораз!

У речима горостасним
које нам сам Бог поклони
на путевима су часним
сунцокрили небосклони!

Чувају Слова Ћирилова
сва наша будућа памћења,
кућу од темеља до крова
и свачијих душа спасења!

Без светих Ћирилових Слова
нема Ловћена и Острога,
нема ни светога Косова,
без њих смо далеко од Бога!

Зато ми славимо Слова
која у памћењу трају,
света Слова Ћирилова
у туђини и у завичају!

Казују Слова све нас
по мери самог Бога!
У Речима је Спас,
јес ́ тако ми Острога!

Лозе ми благородне,
миро мироточиво
кроз све душе сродне
вековима је живо!

Све до врха времена
трајаће златно Слово!
Словословна племена
пише Слово Ћирилово

Ко то одгонета
мудрост векова
преточену у света
Слова Ћирилова?

У цркви Светог Стефана Дечанског,
у Мелбурну 20. децембра 1989. године.

У Острогу најближе Богу

Кад год завичајну светињу походим
небесима у мени песму крилатим.

Острог, светиња у којој сам крштен
и парчетом неба на земљи задојен.

Сви Свети кажу да је мој завичај
највеличанственији Божији рај!

Рапорт Гаврилу

Подносим ти рапорт
у србофобском Бечу
у којем се неки бече,
а многи сервилно клече.

Ово је наше доба
труло и гњило!
Пуцају принципи,
ћутиш Гаврило!

Гаврило,
принципи су исти
и после стотину лета!
Уместо здраве мисли
у глави коров цвета!
Гаврило,

нема срамније идеологије
од ове данашње ћутологије,
кад нико више никоме није
добротвор већи од крвопије.

Зато су на нас зинуле
све могуће бечке але,
оне велике и оне мале
и остале
по белосветској
помрчини
неопеване будале!

Гаврило,
над нама се надвило
сивило и црнило
да би се сутра говорило
како нас није било!

Устани Гаврило!
Доста је било

Беч, 25. април 2014.